Poslovi koji su doživeli procvat tokom pandemije koronavirusa

Od početka pandemije koronavirusa, pojedine privredne grane su doživele pravi sunovrat, poput turizma, ugostiteljstva ili transporta, dok su neke druge praktično "procvetale" – dostava hrane, oprema za vežbanje, onlajn trgovina… Pojavile su se i mnoge delatnosti koji ranije praktično nisu ni postojale, a okolnosti u kojima živimo već više od devet meseci primorale su sve aktere na tržištu da se prilagođavaju iz dana u dan.

Tako su prodavci ubrzali svoju logistiku i otvaranje internet prodavnica, a kupci su naučili da iz fotelje mogu da naruče skoro sve što i u fizičkoj radnji, te da im je to najbolji način da izbegnu velike gužve i rizik od prenošenja virusa.

Evo koji poslovi su bili najunosniji tokom 2020. godine i kakva im je perspektiva u godini pred nama.

U prvom talasu pandemije, dok su svi bili uplašeni i maksimalno izbegavali svaki kontakt, najlakše je bilo naručiti hranu do kućnih vrata. Od naručivanja pice i gotovih jela, prešlo se i na naručivanje svežih namirnica iz supermarketa, a u celoj priči najviše su profitirale aplikacije za dostavu i kurirske službe, koje prosto nisu mogle da postignu toliki obim posla.

Restorani i trgovine su se brzo prilagodili trenutnim okolnostima i počeli da nude sve "za poneti" ili "za doneti", po želji.

Sudeći po ogromnom rastu koji je ovaj sektor postigao proteklih meseci, ali i po nesmanjenoj tražnji za njihovim uslugama, izgleda kao da će opklada na ovu vrstu biznisa još neko vreme predstavljati prilično sigurno ulaganje.

Kada je u martu i aprilu sve odjednom stalo privremeno su zatvorene i teretane, pa su i sportisti i rekreativci morali da se snalaze, kako bi nastavili da vežbaju. Lepo vreme omogućilo je da deo svojih treninga odrade napolju, ali bilo je i dana kada se nije moglo u park, na trim stazu ili poligon, a nekima i dnevni raspored nije to dozvoljavao. Zato su se vrlo brzo ispraznili rafovi sportskih radnji sa svom mogućom opremom za vežbanje kod kuće – od prostirki za jogu, vijača i tegova, pa sve do sobnih bicikala i traka za trčanje.

Uz to je išla i nabavka patika, trenerki, znojnica, pa su prodavci sportske opreme zaista bili u plusu na početku pandemije.

Nakon uvođenja strogog karantina tokom proleća, ljudi su mnogo vremena provodili zatvoreni, a mnogi su i radili od kuće, pa su zato svaki slobodan trenutak želeli da iskoriste za boravak napolju. Osim šetnje u prirodi i pokušaja da se i tokom rekreacije očuva fizička distanca, vožnja bicikla postala je jedan od omiljenih sportova. To je bio dobar način da se ode malo van grada ili makar van naselja i svakodnevnog okruženja, pa su prodavci bili zatrpani zahtevima biciklista.

Pored rekreacije, mnogi su odlučili i da svakodnevni gradski prevoz zamene zdravijim i bezbednijim (od virusa) načinom transporta – biciklom. U zavisnosti od sredine u kojoj žive, svako ko je mogao to sebi da priušti iskoristio je trenutna ograničenja za uvođenje jedne ipak dobre navike.

Pošto je strah od masovnog okupljanja i vožnje autobusom ili tramvajem još uvek prisutan, prognoze govore da će prodavci bicikala i biciklističke opreme biti među "dobitnicima" pandemije i u narednom periodu.

Na početku pandemije većina kompanija je prešla na rad od kuće, makar delimično, pa je zato bilo neophodno organizovati svakodnevnu komunikaciju, ali i nabaviti sve tehničke uređaje, kako bi zaposleni nastavili da rade bez zastoja. Do tada malo poznati Zoom, alat za video sastanke i konferencije, odjednom je postao najtraženija aplikacija na svetu. Svi su koristili Zoom, kako za poslovne sastanke, tako i za virtuelna druženja sa prijateljima i rodbinom. Tako je vrednost kompanije za samo nekoliko meseci porasla i više od 300 odsto.

Potražnja je rasla i za laptopovima, tabletima, štampačima i drugom neophodnom tehnikom, pa su se prodavci često žalili da im u magacinima nedostaje robe.

Kupovina preko interneta, koja je već neko vreme u velikoj ekspanziji, doživela je pravi bum na početku pandemije. Naime, ljudi su se trudili da izbegnu velike gužve i da poštuju preporuke lekara, pa su sve što je bilo dostupno naručivali onlajn. Odjednom e-šoping više nije bio interesantan samo za odeću, obuću i neke sitne tehničke dodatke, već su se naručivali i kućni aparati, hrana, tehnika, lekovi…

Takođe, sada više ne naručuju samo mladi i tehnički potkovani kupci, već i stariji, u svim krajevima zemlje, čak i iz inostranstva, za roditelje ili rođake. Onlajn prodaja drastično je skočila u Srbiji – čak 10 puta, a većina malih trgovaca koji pre marta nisu ni pomišljali na internet trgovinu, rešili su da se munjevitom brzinom prilagode situaciji i pokrenu svoje internet prodavnice.

Zdravstvena kriza naterala je sve da više misle o svom zdravlju, pa su značajan skok prometa zabeležile i farmaceutske kompanije i apoteke. Ljudi su se svakodnevno snabdevali zaštitnom opremom i dezinfekcionim sredstvima, ali i raznim suplementima za jačanje imuniteta, a pojedini su pokušavali da naprave i manje zalihe lekova za prevenciju.

Svetska platforma koju frilenseri koriste za plaćanje, Pajonir (Payoneer), objavila je istraživanje koje pokazuje da je kovid-19 donio kratkoročno usporavanje rasta prihoda za tu grupu radnika, ali da se rast vratio još snažnije i da su prihodi u junu porasli za 28 odsto. Kako se navodi u izvještaju, u martu 2020. godine 32% anketiranih frilensera izjavilo je da se potražnja za njihovim uslugama znatno smanjila i 53% je očekivalo da će potražnja skočiti nakon pandemije.

Potpredsjednik marketinga Pajonira Džoni Stil ocenio je da je prva polovina 2020. bila "tobogan" za svetsku frilens ekonomiju i da je, kao i druge industrije, osetila uticaj kada je pandemija prvobitno pogodila, ali da je povratak bio "zapanjujući".