Skupština Beograda usvojila plan za Makiš - Deo građana protiv projekta

Skupština Grada Beograda usvojila je Plan detaljne regulacije dela Makiškog polja na Čukarici kojim se predviđa gradnja stambenog kompleksa i depoa za metro, preneo je Beoinfo.

Uoči sednice, ispred Sava centra okupili su se protivnici tog projekta, a neki učesnici skupa pokušali su da uđu u salu gde je bila sednica, u čemu su ih sprečili pripadnici obezbeđenja.

Gradska skupština je usvojila i osam planova detaljne regulacije i donela odluke o izradi ili izmeni dopune još četiri plana.

Planovi se odnose na delove opština Savski venac, Zemun, Voždovac, Čukarica, Grocka, Sopot i Surčin. Doneti su planovi za deo bloka između Admirala Geprata, Kneza Miloša, Balkanske i Nemanjine, zatim za deo između Ugrinovačke, Bačke i Novosadskog puta, kao i za područje zapadno od Ulice Bahtijara Vagabzade. Izglasan je i Plan detaljne regulacije Fabrike kartona Umka i za kompleks RATEL-a u Dobanovcima.

Obrazlažući planove, s posebnim naglaskom na onaj koji se odnosi na Makiško polje, glavni urbanista Marko Stojčić je ocenio da se ide ka cilju da čitav grad bude obuhvaćen planskom dokumentacijom.

- Makiško polje nalazi se van uže zone vodoizvorišta, te nema nikakve opasnosti niti mogućih negativnih posledica po vodosnabdevanje Beograda - rekao je Stojčić.

On se osvrnuo na Generalni urbanistički plan još iz 1974. godine, kojim je predviđeno da se deo Makiša urbanizuje. Više od pola veka u funkciji je ranžirna stanica, jedna od najvećih u Evropi, sa 48 koloseka i 70 kilometara pruge, dodao je Stojčić, navodeći da je taj prostor odavno urbanizovan.

- Poznato je koliko su vozovi korisni za očuvanje životne sredine i zato je struka, odnosno više od 350 stručnih ljudi dalo svoj sud. Studija Instituta Jaroslav Černi pokazala je šta od namena može da se nađe u ovom kompleksu i vrlo jasno je pokazano da izgradnja ni na koji način neće ugroziti vodosnabdevanje. Važno je napomenuti da je reč o zoni s leve strane Obrenovačkog puta, a uža zona zaštite je desna strana, odnosno prostor između Obrenovačkog puta i Save. Studija je vrlo ozbiljno rađena, punih sedam godina, i u svakom koraku učestvovao je Beogradski vodovod i kanalizacija, te nijedan elemenat nije osporen - rekao je Stojčić.

Glavni urbanista je kazao da ne postoji bolje mesto sa aspekta urbanizma za depo metroa od ovog.