Izvor: Beta | Četvrtak, 24.12.2020.| 11:37
Izdvojite članak Odštampajte vest

VOICE: Domaće fabrike hartije ne mogu da popune svoje reciklažne kapacitete, a sirovine se izvoze

Ilustracija
Ilustracija (Foto: Billion Photos/shutterstock.com)
Domaće fabrike za preradu kartona i hartije ne mogu da popune svoje reciklažne kapacitete od sirovina u Srbiji, ali i pored toga, deo ove sirovine se izvozi, piše Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE). Sagovornice VOICE-a tvrde da to nije logično, ali je legalno, jer principi slobodnog tržišta onemogućavaju državi da izvoz ograniči.

One objašnjavaju da problem leži u slaboj i neuređenoj primarnoj i sekundarnoj selekciji otpada, pa i ono što možemo da recikliramo, delom završi na deponijama.

Kristina Cvejanov, koja je stručna za upravljanje otpadom i reciklažu, reklaje da je jasno da sakupljačka preduzeća koja su osnovale strane inostranih firmi rade u interesu svojih grupacija i da nemaju obavezu da rade u interesu Srbije. Napominje i da je Ministarstvo životne sredine pokušalo da reši ovaj problem, ali nije uspelo zbog principa slobodnog tržišta.

Nevena Nenadović iz udruženja Inženjeri zaštite životne sredine rekla je da je nerazvijen sistem primarne i sekundarne selekcije otpada jedan od uzroka činjenice da smeća završi na deponijama.

Sagovornice VOICE-a saglasne su da je neophodno uspostaviti primenu finansijskih mehanizama koje će podstaći reciklažu i uticati na promenu svesti građana.

Fabrika kartona Umka i Fabrika hartije Beograd zbirno imaju oko 200.000 tona kapaciteta za preradu ove sirovine. Zvanični podaci pokazuju da se u Srbiji ni ne skupi toliko hartije i papira, a i pored toga, deo se izveze u zemlje okruženja.

Izveštaj o upravljanju ambalažom i ambalažnim otpadom za 2019. godinu, koji je sačinila Agencija za zaštitu životne sredine, pokazuje da je prošle godine u Srbiji sakupljeno 118.253 tone papira i kartona. Istovremeno, u izveštaju Agencije pod nazivom Upravljanje otpadom u Republici Srbiji u periodu 2011-2019 navodi se da je 77.709 tona papira i kartona izvezeno.

Iz Fabrike kartona Umka za VOICE kažu da 50% potreba za sirovinom uvoze iz susednih zemalja, te da su se zbog toga obraćali Ministarstvu zaštite životne sredine, ali "bez konkretnih rezultata".

Fabrika hartije Beograd, koja posluje u okviru grupacije Smurfit Kappa Star, 60% sirovina mora da uveze, što dovodi do dodatnih administrativnih poslova i troškova. Mesečno uvezu 7.200 tona starog papira, što je oko 360 kamiona koji treba da prodju uvoznu i izvoznu carinu.

Ministarstvo zaštite životne sredine i Agencija za zaštitu životne sredine nisu odgovorili na pitanje VOICE-a kako je došlo do apsurdne situacije u prekograničnom kretanju otpada i šta su preduzeli po tom pitanju.

U izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine o upravljanju otpadom se navodi da "postoji izvoz velikih količina otpada za koje u Srbiji postoje prerađivački kapaciteti" i da se "nastavlja trend uvoza i izvoza istih vrsta otpada kao što su metali i otpadni papir, čak i uvoz iz istih zemalja u koje je otpad i izvezen".
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Testiraj besplatno!
Prijavite se na naš dnevni ekonomski bilten koji će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana.
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Testiraj besplatno!
Testiraj besplatno!
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima.
Testiraj besplatno!

Ako ste već korisnik, ulogujte se:
Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE
Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE