Nema trećeg moratorijuma - Do olakšica samo uz lični zahtev dužnika

Trećeg moratorijuma na obaveze prema bankama i lizing kućama koji bi važio za sve za sada nema, iako su ga mnogi dužnici priželjkivali. Mogućnost odloženog plaćanja i restrukturiranja dugova novim merama Narodne banke Srbije (NBS) data je samo onima koji su zapali u teškoće izričito usled pandemije i ukoliko ispunjavaju uslove koji su propisani. Da bi dobili nove rokove otplate i šestomesečni grejs period, potrebno je da sami do 30. aprila naredne godine podnesu zahtev banci, lizing kući ili na adrese više njih ukoliko imaju dugove na više strana. Moguće je tražiti olakšice samo za neke, a ne za sve dugove.

Narodna banka je još u julu donela slične mere kada je omogućila dužnicima da za gotovinske kredite dobiju dodatne dve godine roka, a za stambene pet.

Novinarska anketa po bankama je u oktobru pokazala da gotovo nikakvog interesovanja za te mere nije bilo, jer su dužnici do tada bili zaštićeni moratorijumima u ukupnom trajanju od pet meseci.

Do aprila naredne godine, kada se mogu predati zahtevi i po njihovom broju, biće jasno koliko je finansijska kriza uslovljena virusom pogodila dužnike. Olakšice se odnose na fizička lica, poljoprivrednike, preduzetnike i privredna društva.

Olakšice u otplati dugova podrazumevaju da dužnici mogu da dobiju šestomesečni grejs period, odnosno period mirovanja duga kada ne plaćaju glavnicu, ali mogu ukoliko žele da plate kamatu. Nova rata restruktuiranog duga ne može biti veća od onih iz plana otplate pre odobravanja olakšica, a ni kamata, ni drugi elementi otplate obaveza, kao što su sredstva obezbeđenja, ne mogu da budu promenjeni. Ovoga puta centralna banka ne navodi izričito koliki dodatni rok otplate dužnik dobija, već se to izračunava u svakom konkretnom slučaju. Novi rokove otplate samim tim znače i nižu ratu.

Kriterijumi da nekome poverilac odobri olakšice jesu da nije u mogućnosti da izmiruje obaveze prema banci ili da ima poteškoće samo ako su nastale usled pandemije kovida 19. Jedan od kriterijuma je da dužnik 29. februara 2020. godine, kao ni u periodu od 12 meseci pre tog dana, nije imao neizmirene obaveze u toj banci. Takođe, da nijedno potraživanje dužnika nije bilo klasifikovano kao problematičan kredit u toj banci.

Ukratko da je bio dobar dužnik, ali da je sada, pošto su se promenile okolnosti, zapao u teškoće. I za to postoje merila: ako je u docnji (kašnjenju) dužoj od 30 dana u materijalno značajnom iznosu po osnovu bilo koje obaveze prema, ako je nezaposlen ili je u poslednja tri meseca ostvario prosečni neto mesečni prihod po osnovu zarade ili penzije koji je ispod prosečne zarade.

Takođe, ako mu je obavezama prema bankama i lizing kućama opterećeno više od 40 odsto zarade, a u poslednja tri meseca ostvario je prosečni neto mesečni prihod manji za 10 odsto ili više u odnosu na prihod pre 15. marta 2020, pri čemu prosečni neto mesečni prihod tog dužnika u poslednja tri meseca ne prelazi 120.000 dinara.

Za poljoprivrednike, preduzetnike i privredno društvo smatra se da nisu u mogućnosti da izmiruju obaveze ako su u docnji dužoj od 30 dana u materijalno značajnom iznosu, imaju pad poslovnog prihoda, odnosno prometa od najmanje 15 odsto u 2020. godini u odnosu na isti period u 2019. godini, ako je došlo je do prekida poslovanja dužnika u neprekidnom trajanju od najmanje 30 dana usled pandemije kovida 19.


- Načelno ukazujemo da je kod dužnika pravnih lica materijalno značajni iznos, onaj koji nije manji od 10.000 dinara, dok je kod fizičkih lica to iznos koji nije manji od 1.000 dinara. Naglašavamo da je reč o docnji dužoj od 30 dana po osnovu bilo koje obaveze prema banci proistekle iz proizvoda na koji se propis primenjuje, i to u odnosu na dan stupanja na snagu Odluke o privremenim merama za banke u cilju adekvatnog upravljanja kreditnim rizikom u uslovima pandemije kovida 19. S tim u vezi, potrebno je da dužnik bude u docnji dužoj od 30 dana na dan 15. decembar 2020. godine.

Razlika između reprograma i refinansiranja

Kako mere omogućavaju dužnicima i reprogram i refinansiranje obaveza NBS objašnjava i u čemu se oni razlikuju. Reprogram kredita je promena uslova kredita, tako da se dužniku omogući grejs period u otplati svih njegovih obaveza prema banci po tom kreditu u trajanju od šest meseci, u toku kojeg banka ne naplaćuje potraživanja po osnovu glavnice, pri čemu u tom periodu obračunava ugovorenu kamatu. Rok otplate tog kredita se produžava tako da iznos anuiteta (mesečne obaveze dužnika) po isteku grejs perioda, a do kraja novog roka otplate kredita, ne bude veći u odnosu na taj iznos u periodu pre primene olakšica.

Refinansiranje kredita je odobravanje novog kredita dužniku radi izmirenja svih obaveza koje taj dužnik ima prema banci po osnovu postojećeg ili postojećih kredita, tako da se dužniku omogući grejs period u trajanju od šest meseci, u toku kojeg banka ne naplaćuje obaveze po osnovu glavnice. U tom periodu obračunava ugovorenu kamatu, a novi ugovoreni rok otplate kredita je određen tako da iznos anuiteta, odnosno mesečne obaveze dužnika po isteku grejs perioda, a do kraja novog roka otplate kredita ne bude veći u odnosu na taj iznos u periodu pre primene olakšica.

Zajam iz garantne šeme

Na obaveze dužnika po osnovu kredita odobrenih u okviru garantne šeme Republike Srbije ili s garancijom međunarodnih finansijskih institucija, kao i po osnovu subvencionisanih kredita, olakšice se mogu primeniti samo uz prethodnu saglasnost davalaca garancije, odnosno subvencije.

Narodna banka Srbije Beograd

NBS

moratorijum na otplatu kredita

refinansiranej kredita

garantna šema