Mladi doktori nauka štite šljive u srpskim voćnjacima

Tako će naučnici pokušati da razviju metodologiju što bi doprinela očuvanju takozvane evropske šljive koja je, kako navode, vodeća vrsta voćke u srpskoj poljoprivredi i naš seljak vekovima od nje pravi domaću kvalitetnu rakiju. U kratkom prikazu svog naučnog rada rukovodilac projekta dr Darko Jevremović, viši naučni saradnik na Institutu za voćarstvo Čačak, ističe da su autohtone sorte šljive ugrožene i da ih potiskuju komercijalne sorte, naročito poslednjih decenija. Uz to, ova voćka je suočena sa klimatskim promenama i dugotrajnom izloženošću brojnim patogenima, naročito virusu šarke šljive.

Dr Jevremović smatra da su očuvanje genetičke različitosti šljive sa ovih prostora kao i njeno održivo korišćenje od suštinskog značaja za rešavanje brojnih izazova s kojima se čovečanstvo suočava.

– Autohtone sorte mogu se čuvati u kolekcionim zasadima na otvorenom polju, ali to iziskuje dosta prostora i ljudskog rada, a stabla su stalno izložena prouzrokovačima bolesti i štetočinama. Osnova orijentacija naših istraživanja usmerena je prema očuvanju devet autohtonih genotipova šljive primenom savremenijih metoda i tehnika, a reč je o sortama "belošljiva", "crvena ranka", "crnošljiva", "cerovački piskavac", "dragačevka", "moravka", "požegača", "sitnica" i "trnovača". Nove tehnologije očuvanja njihovih genetičkih resursa jesu tehnike krioprezervacije, koje podrazumevaju čuvanje biljnog materijala u tečnom azotu. Takođe, tokom projekta ispitujemo i da li se krioterapijom šljive zaražene virusom šarke mogu dobiti biljke bez virusa – pojašnjava dr Jevremović.

Istraživački tim sa Poljoprivrednog i Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, bavi se stvaranjem sistema za dugoročne agrometeorološke prognoze vremena kojima bi trebalo da se prilagode srpski poljoprivrednici. Naši, ali i svetski ratari i voćari usled sve češćih ekstremnih vremenskih pojava izazvanih klimatskim promenama, kao što su suše, toplotni talasi i intenzivne padavine, trpe velike štete.

– Jedan od načina da se smanje rizici od vremenskih nepogoda jeste da u što većoj meri i na odgovarajući način koristimo dostupne meteorološke informacije pri planiranju poljoprivredne proizvodnje. Dok su neke vrste ovih podataka, poput kratkoročne vremenske prognoze, već u standardnoj upotrebi, druge informacije tipa sezonske prognoze, koja se radi do sedam meseci unapred, gotovo se i ne koriste. A mogle bi da budu dragocene za dugoročno planiranje u poljoprivredi – objašnjavaju članovi tima pod rukovodstvom dr Mirjam Vujadinović Mandić, docentkinje na Poljoprivrednom fakultetu.

Oni će formirati dugoročna agrometeorološka predviđanja i pomoću savremenih modela za numeričku prognozu vremena i odgovarajućih statističkih metoda ih svesti na prostore lokalnih poljoprivrednih gazdinstava. Prognoze će sadržati i statističku informaciju o verovatnoći vremenskih prilika u nadolazećim sezonama, kao i kakav će biti njihov uticaj na količinu i kvalitet prinosa najvažnijih poljoprivrednih kultura kod nas.

Do novih saznanja kroz istraživanja starog Rima

Pod rukovodstvom dr Emilije Nikolić, naučne saradnice na Arheološkom institutu u Beogradu, u narednom projektu će učestvovati i istraživači sa Tehnološkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, i Instituta za ispitivanje materijala IMS-a.

Oni sprovode istraživanje o načinu upotrebe sirovina i građevinskih materijala, odnosno tehnologija izrade maltera u rimskom periodu na teritoriji današnje Srbije.

Ovaj projekat će doneti saznanja neophodna za dalji razvoj multidisciplinarnih naučnih istraživanja, ali i konzervaciju arheoloških nalazišta i spomenika iz rimskog perioda na tlu naše države.

Sve rade u skladu sa međunarodnim preporukama i smernicama iz oblasti zaštite kulturnog nasleđa, kao i savremenim industrijskim razvojem inženjeringa materijala.

Oni će dati preporuke i smernice za dalje arhitektonske konzervacije malterom, ali uz promociju upotrebe sirovina iz Srbije i učešće lokalnih zajednica.

Poljoprivredni fakultet Beograd

Fizički Fakultet Beograd

Arheološki institut Beograd

Tehnološki fakultet u Novom Sadu

Institut IMS a.d. Beograd

Univerzitet u Novom Sadu

Fond za nauku Republike Srbije

Emilija Nikolić

Milica Đurić Jovičić

Darko Jevremović

evropska šljiva

šljiva za rakiju

autohtone sorte šljive

belošljiva

crvena ranka

crnošljiva

cerovački piskavac

dragačevka

moravka

požegača

sitnica

trnovača

dugoročne agrometeorološke prognoze