Dobija li Srbija prvi terminal za odlaganje brodskog otpada? - Raspisan tender za izradu studije izvodljivosti i izbor lokacije za gradnju u Beogradu

Agencija za upravljanje lukama raspisala je javnu nabavku izrade studije izvodljivosti za izgradnju terminala za prihvat i zbrinjavanje otpada sa brodova i drugih plovnih objekata.

Kako je navedeno u projektnoj dokumentaciji u sklopu oglasa, predmet izrade Studije izvodljivosti je utvrđivanje najboljeg rešenja i lokacije u glavnom gradu za zbrinjavanje otpada koji generišu plovila/brodovi i drugi plovni objekti na plovnim putevima Republike Srbije.

Od ponuđača se, između ostalog, traži analiza postojećeg stanja u pogledu prikupljanja i zbrinjavanja brodskog otpada, uporedni primeri najbolje prakse i praktičnih rešenja i predlog tehničkih rešenja za terminal u Beogradu, kao i predlozi mikrolokacija u prestonici na kojima bi izgradnja bila moguća.

Kriterijum za izbor najpovoljnijeg ponuđača je najniža ponuđena cena, rok za dostavljanje ponuda je 17. decembra, a detalje tendera možete videti OVDE.

Inače, priča o izgradnji terminala za brodski otpad u Beogradu datira još iz 2014. godine.

I tada je izdvojen novac za izradu studije o izgradnji prvog terminala za uklanjanje otpada, a odbrana je i kompanija zadužena za izradu te dokumentacije.

Prethodno je tadašnji ministar saobraćaja Aleksandar Antić izjavio da je Srbiji potrebno 9 terminala za brodski otpad, na Dunavu, Savi i Tisi, jer nema nijedan, te da će Ministarstvo izdovijiti 10 miliona dinara za studiju o izvodljivosti gradnje takvog terminala u Beogradu.

Ni gotovo sedam godina kasnije, ni Beograd ni Srbija, prema rečima Branislava Vajde, predsednika Udruženja profesionalnih lađara Srbije, i dalje nemaju nijedan terminal za zbrinjavanje otpada sa brodova.

- O tome samo postoji priča, unazad sedam godina, a pare za projekat gradnje terminala u Beogradu je EU dala još pre 10 godina. Jedino što imamo, na nivou cele zemlje, jeste jedan od ukupno tri pontona u Novom Sadu na kojem je organizovano odlaganje brosdkog otpada, i četiri neobezbeđena kontejnera u Beogradu, na pristanu na Savi. Dodatni apsurd je da je na potonjoj lokaciji čitave prošle godine bilo zabranjeno da se odlaže smeće sa brodova zbog opasnosti od svinjske kuge – navodi Vajda za eKapiju.

A Beograd je na vertikalnom keju, prema njegovim rečima, imao savršene uslove i već postojeću infrastrukturu za odlaganje brodskog otpada.

- U Beču su takve uslove kakve ima pristanište kod Beton hale pametno iskoristili i grad praktično živi od putničkih brodova koji pristaju u centru grada – kaže Vajda i dodaje da je svuda u Evropi odlaganje brodskog otpada odavno već rešeno, i to rešeno odlično.

U Holandiji su, po njegovim rečima, otišli čak tako daleko da i fekalije sa brodova odlažu posebno, napravili su cevovod kojim se fekalije odlažu direktno u kanalizacionu mrežu.

- Sve to je zapravo jako jednostavno, potrebno je samo dobro organizovati odnošenje otpada sa putničkih brodova. U Evropi se ogroman novac uzima na odlaganju bio-otpada, jer je zabranjeno njegovo bacanje u vodu. Dovoljno je samo reći da ploveći hoteli od 150-200 ljudi na svakih pet-šest dana napune onu plavu burad od 100 litara kuhinjskim otpadom. Ali da biste imali bilo kakav terminal vi morate da imate infrastrukturu za dovoženje i odvoženje otpada, a da li će se otpad dovlačiti brodom ili uzimati kamion i odvoziti na reciklažu ili uništavanje, brodovima to nije bitno, poenta je da se na svemu tome može zaraditi – ističe Vajda i napominje da se u Nemačkoj i Autriji svaki taj segment, i odvoženje i reciklaža smeća, naplaćuje posebno.

- U Austriji su recimo na brodskim prevodnicama posebno napravili terminale za odlaganje đubreta sa kargo brodova, koji imaju mnogo manje smeća, a posebno je to uređeno za putničke brodove koji mogu da odlože otpad na svim pontonima gde pristaju, i to odvojeno smeće i odvojeno bio-otpad. Kod Austrijanaca brodovi mogu i da upravljaju troškovima za odlaganje smeća, pa tako unapred dobijaju ključeve kontejnera u broju koji im je potreban, a račun se naknadno fakturiše brodarskoj firmi. Isto tako, ako sortiraju otpad, odlaganje ih košta 1 EUR po džaku, a ako to ne urade, onda je cena 3 EUR. I slično je svuda u Evropi, otkad se pređe granica sa Mađarskom – kaže naš sagovornik.

U Srbiji, međutim, prema njegovim rečima, stranci ne mogu da se načude kada dobiju odgovore na pitanja gde i kako da odlože smeće i bio-otpad, krste se kad čuju da mi nemamo organizovanu reciklažu brodskog otpada.

- Problem je što kod nas oni koji donose odluke o tome pojma nemaju, za razliku od nas brodara. Ne znaju ni da kanalizacione vode sa brodova od pre pet-šest godina više ne idu u Dunav ili u tankove kako se to nekad radilo, nego se sad prerađuju. Brodovi danas imaju čak i postrojenja koje podsećju na ljudski želudac i koja prerađuje otpad tako da voda koja ostaje praktično može da se pije, i samo takva može da se vraća u Dunav – navodi Vajda.

Dodaje da kod nas i dalje vlada uverenje da je svrha i sav benefit dolaska putničkih brodova to što će turisti da kupuju suvenire i troše po kafanama.

- To je smešno, zarada je na tome što se brod vezao, što može da uđe i izađe sa obale. Na infrastrukturi se najviše zarađuje i gradovi od toga žive – zaključuje sagovornik eKapije.

Branislava Petrović

Agencija za upravljanje lukama Beograd

Udruženje profesionalnih lađara Srbije Novi Sad

Branisalv Vajda

odlaganje brodskog otpada

zbrinjavanje otpada sa brodova

reiklaža

gradnja terminala za prihvat i zbrinjavanje brodskog otpada