Zbog egzotičnog lova, na Taru su dolazili gosti čak iz Južne Amerike i Afrike

Brojni su turistički sadržaji koji privlače posetioce iz celog sveta na Taru, ali javnosti manje poznat aspekt jeste lov na divokoze, koji traje do kraja janura i pravi je adrenalinski doživljaj i avantura koja se ne zaboravlja.

Ove retke životinje nastanjene su u planinskim masivima u kanjonima Drine, Dervente, Brusnice i Rače i prema poslednjim procenama ima ih 380, a za odstrel je namenjeno 34. Međutim, ugledati divokozu, a tek odstreliti je pravi je podvig, predodređen samo za one najsposobnije.

- Njihovo stanište je poprilično strmo, nepristupačno, pa sama potraga za njima je izuzetan doživljaj. One imaju poseban oblik čapaka, koji se praktično lepe za stenu i tako sebi omogućuju opstanak u surovim prirodnim uslovima. Divokoze imaju izuzetno izražena čula, neumorne su i brzo se kreću, tako da mnogo pre one opaze čoveka, nego on njih. Sve su ovo faktori koji lov na divokoze čine specifičnim - priča za RINU, Zoran Jezdić lovočuvar u NP Tara.

Na obronke jedne od najlepših srpskih palinina u potragu za divokozama do sad su dolazili mnogi i to čak i iz Južne Amerike, cele Evrope i vrele Afrike. Neki dolaze godinama i nisu uspeli u svojoj nameri, jer su dalekim kućama vratili bez lovačkog trofeja zbog kog su prešli na hiljade kilometara

- Ovaj hobi, sebi mogu da priušte samo oni koji imaju malo više novca, jer svaka odstreljena divokoza se plaća, a za poslednju je dato čak 210.000 dinara. Njihov lov je strogo definisan i ne može da se odvija mimo propisanih pravila, jer se radi o retkoj vrsti. Osim na Tari u Srbiji ih ima još samo na plinini Zlot kod Bora i Šar planini. Njihova reprodukcija je jako važna i jare se jednom ili dva puta godišnje - kaže Zoran.

Divokoze vole velika prostranstva sa velikim visinskim razlikama gde u svako godišnje doba mogu pronaći hranu. Narastu u visinu do 80 i u dužinu do 130 centimetara, a teže u proseku oko 40 kilograma.