NavMenu

Svega 1% frilensera plaća poreze - Kako razrešiti situaciju

Izvor: Startit Petak, 16.10.2020. 13:29
Komentari
Podeli
Ilustracija (Foto: Unplash / Andrew Neel)Ilustracija
Situacija sa frilenserima koje je Poreska uprava opomenula zbog toga što ne plaćaju poreze na prihode iz inostranstva mogla bi da se reši smanjenjem poreza i doprinosa, ali to sa sobom donosi niz drugih problema, stav je naših sagovornika.

Startit Dnevnik je već pisao o tome kako visoki porezi mogu negativno da utiču na konkurentnost domaćih frilensera na međunarodnom tržištu, a pozabavili smo se i temom da li je opravdano da frilenseri plaćaju visoke poreze, budući da smatraju da "ništa ne dobijaju od države za uzvrat".

Kakav god odgovor bio na dva navedena pitanja, činjenica je da svaka poslovna aktivnost nosi sa sobom obavezu plaćanja poreza. Milan Trbojević, osnivač i vlasnik Knjigovodstva Knjiški moljac, izjavio je da je imao uvid u nezvanične podatke, koji nikome ne služe na čast.

- Ja imam informaciju da je mali broj ljudi iz uzorka Poreske uprave — manje od 1% — plaćalo potrebne poreze. Kada je PU shvatila da imaju poprilično veliki novac koji mogu da naplate, a da toliki broj ljudi izbegava svoje obaveze, odlučili su da upute opomenu.

Državi nije u interesu da ima ovako nizak odziv određene grupe poreskih obveznika, a frilenserima nije u interesu da snose "prekršajnu i krivičnu odgovornost".

Gde je nastao problem, odgovorio nam je Mihailo Gajić, ekonomista iz LIBEK-a.

- Fiskalno opterećenje rada u Srbiji jako je visoko, naročito kada se pogleda egzistencijalni minimum koji je neophodan da se preživi. Neoporezivi deo zarade jako je nizak — tek 16.300 dinara, a socijalni doprinosi se plaćaju od prvog isplaćenog dinara.

Možda je oporezivanje zarade nešto veće u Nemačkoj ili Austriji, ali tamo vam nakon plaćanja poreza na prosečnu ili čak minimalnu zaradu ostane dovoljno za pristojan život (prosečna neto zarada u Nemačkoj je oko 2 400 evra), dok to nije slučaj u Srbiji."

On je dodao da je problem i očekivanje od toga šta se dobija za plaćeni porez.

- Država nas sve posmatra samo kao kmetove koji su dužni da ćute i plaćaju porez, a sa druge strane se ne stresira oko toga da li treba nešto da nam ponudi zauzvrat. Plaćamo socijalne doprinose za zdravstvo, a onda se lečimo privatno. Plaćamo doprinose za penziono, ali se državnoj penziji ne nadamo jer je samo daleko obećanje da ćemo u budućnosti dobiti neki iznos, a vidimo i da su penzije sadašnjih penzionera užasno niske - naglasio je Gajić.

Zbog toga, smatra, idealno rešenje bi bilo kada bi bili niži porezi i doprinosi koji se plaćaju za sve.

Milan Trbojević je izjavio kako je moguće da se u zakoniku napravi izuzetak za frilensing, ukoliko država želi da podstakne ovu industriju.

- Moguće je da se smanji stopa poreza, ili da se smanje doprinosi, pa i da se doprinosi potpuno isključe, ali se onda postavlja pitanje zašto se samo jednoj grupi daje ustupak? To otvara mogućnost da se sutra, na primer, pekari pobune zbog niske plate - objašnjava Trbojević.

Аrsen Perišić, grafički dizajner koji sedam godina radi na platformama poput Freelancer-a, smatra da bi trebalo da postoji veći deo zarade koji nije oporezovan.

- Ja svakako plaćam 10% od prihoda državi u kojoj je registrovana frilens platforma na kojoj radim. Moja zarada je uvek na granici opstanka"i nemam mogućnosti da dodatno plaćam poreze i doprinose. Kada bih zarađivao bar duplo od ovoga što sada zarađujem, verovatno bih otvorio firmu ili nešto drugo. Ne znam koja bi to granica bila, ali sigurno ne ispod visine potrošačke korpe ili minimalne zarade - izjavio je Perišić.

On je otkrio da će kao i mnogi frilenseri "potražiti drugi način prebacivanja para, verovatno kroz neku onlajn banku". Ovu mogućnost su nam potvrdili i ostali sagovornici. Tako nam je Gajić objasnio da je moguće izbeći plaćanje poreza i doprinosa putem offshore Payoneer računa ili sličnih sistema, jer Poreska uprava ne može da ima uvida u ove transkacije (njoj su vidljive samo one transakcije kada uplate iz inostranstva ležu na devizni račun).

Međutim, moramo da upozorimo da ova opcija nije legalna kod nas, uprkos tome što među pojedinim članovima frilens zajednice postoji stav da ovako "jednostavno žele da prežive odvratno vreme u kom živimo".

Rastko Petaković, senior partner u Karanović & Partners, smatra:

- Svaka akcija provocira neku reakciju. Svako pooštravanje poreske politike dovodi do reakcije kod obveznika — neki će reagovati cenom (ako i dalje mogu da ostanu konkurentni), neki će smanjiti ili zatvoriti posao, neki će pokušati da optimizuju svoje poslovanje ili pređu u sive tokove.

Iako je istina da država nema pristup ničemu što je van našeg bankarskog sistema, (pa, na primer, ni Payoneer-u), naši sagovornici upozoravaju da ova veoma lako može da se promeni.

- Kako se pojačava međudržavna saradnja u borbi protiv pranja novca i utaje poreza, tako će i ove opcije biti sve rizičnije - zaključuje Petaković.

Trbojević je dodao da je dovoljno da država uputi zvaničan dopis Payoneer-u i da je malo verovatno da neće dobiti bar neke podatke.

Zbog toga, slažu se sagovornici, bilo bi ispravnije da se napravi široka javna diskusija o poreskoj politici, o načinu na koji se troši novac, o prilikama za rast i razvoj domaće ekonomije, sve sa ciljem da imamo sistem koji je pravedniji i podstiče rast i razvoj digitalne privrede.

Komentari
Vaš komentar
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.