Izvor: Mina | Četvrtak, 01.10.2020.| 16:12
Izdvojite članak Odštampajte vest

EBRD: Pad crnogorske ekonomije u ovoj godini 9%

Ilustracija
Ilustracija (Foto: Pixabay.com/Gerd Altmann)
Crnogorska ekonomija će, prema najnovijim prognozama Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), u ovoj godini oslabiti 9%, zbog pandemije Covid-19 koja je teško pogodila sektor turizma.

EBRD je u majskim projekcijama prognozirala pad crnogorskog bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 8%

- Pandemija je teško pogodila turizam. Noćenja stranih turista smanjila su se 85% na godišnjem nivou u prvih sedam meseci. Takođe, većina turista poseti zemlju tokom letnjih meseci. Kolaps u turizmu teško će se odraziti na BDP, čemu turizam normalno doprinosi oko jedne petine - navodi se u izveštaju.

EBRD, u objavljenim Regionalnim ekonomskim izgledima, procenjuje da će crnogorski BDP u narednoj godini rasti 5%, dok je u maju prognozirala rast od 10,5%.

- Očekuje se da će BDP oporaviti 5% u narednoj godini. Negativni rizici su značajni, a tiču se mogućnosti da se socijalno distanciranje dobro održava i u narednoj godini - rekli su iz EBRD-a.

U delu izveštaja koji se odnose na Crnu Goru navodi se da je ekonomija u drugom kvartalu ušla u deflaciju, sa godišnjom inflacijom u proseku -0,7% za period april-jun.

- Vladine mere za ublažavanje posledica Covid-19 za pojedince i firme, fokusirajući se na održavanje likvidnosti preduzeća, zaštitu radnih mesta i podršku ranjivim grupama, mogle bi da dovedu javni dug na 90% BDP-a do kraja ove godine, sa blizu 80% BDP-a koliko je bilo na kraju prošle - dodaje se u izveštaju.

EBRD predviđa da će output na Zapadnom Balkanu pasti 5,1% u ovoj godini zbog kolapsa u turizmu, u Albaniji i Crnoj Gori, poremećaja u globalnim lancima snabdevanja i niže industrijske proizvodnje, pada priliva stranih direktnih investicija i doznaka. Rast BDP-a mogao bi se oporaviti na 3,4% naredne godine.

EBRD sada predviđa sveukupno smanjenje od 3,9% ove godine i povratak rastu od 3,6% naredne godine. Prethodne prognoze objavljene u maju projektovale su pad od 3,5% u ovoj godini i snažan oporavak od 4,8% u narednoj.

Glavna ekonomistkinja EBRD-a, Beata Javorcik, kazala je da se output u EBRD regionima naglo smanjio u drugom kvartalu, oko 8,2% na godišnjem nivou.

- U mnogim ekonomijama je ta kontrakcija bila veća nego pad zabeležen tokom globalne finansijske krize. Očekuje se da će brzina oporavka biti približna onoj viđenoj nakon te krize sa predpandemijskim nivoima BDP-a koji se vraćaju pred kraj naredne godine - dodala je Javorcik.

Pritisak na ponudu i potražnju se osetio u EBRD ekonomijama zbog lokalnih mera za suzbijanje ekonomije, dok su spoljni šokovi uključivali niske cene roba, smanjeni izvoz, kolaps u turizmu i pad u doznakama.

Najnoviji set prognoza koje banka daje, podložan je visokom stepenu neizvesnosti i donekle zavisi od tačnosti ranih procena rasta u prvoj polovini godine.

Takođe su osetljive i na to da li vlade nameću dalja zaključavanja ili na to kako ljudi mogu reagovati na kontinuitet prisustva virusa, možda samonametnutim socijalnim distanciranjem.

Novi izveštaj je upozorio na to da bi se neki sektori, kakav je turizam, mogli suočiti sa trajnom štetom, ali da bi drugi, kao onlajn maloprodaja, mogli imati koristi od povećane digitalizacije.

Iz EBRD-a su naveli da će kontrakcije ove godine biti najveće u onim ekonomijama koje su visoko zavisne od spoljnih izvora prihoda, kakve su ekonomije Albanije, Hrvatske, Kipra, Grčke i Crne Gore, koje su izgubile najveći deo turističke sezone ove godine.

Izvoz iz EBRD regiona je opao 14% u prvoj polovini godine, u poređenju sa istim periodom prošle. Međunarodni, kao i domaći turizam naglo su opali, dok je dolazak stranih turista u EBRD regije pao 65% u prvih šest meseci, kada se poredi sa istim periodom prošle godine.

Druge, snažno pogođene ekonomije, uključuju zemlje koje su imale veliki pad u doznakama, kakve su Kirgistan ili one koje su snažno integrisane u globalne trgovinske lance, kakva je Slovačka.

Doznake Rusije ka centralnoj Aziji, istočnoj Evropi i Kavkazu pale su 29% na godišnjem nivou u drugom kvartalu ove godine, u odnosu na isti period prošle, što je slično padu zabelženom tokom globalne finansijske krize. Isplate Srbiji su opale 30% u periodu od januara do maja u poređenju sa prethodnom godinom.

Stroga zaključavanja i ograničenja putovanja koja su imala veliki uticaj na turističke sezone odrazila su se na rast u južnoj Evropskoj uniji ove godine. Prognozira se da će BDP u regionu pasti 6,5%, sa delimičnim oporavkom od 3,3% naredne godine.

- Očekuje se da će se BDP u Rusiji smanjiti 4,5% u ovoj godini kao rezultat krize Covid-19 i pada cena nafte, a Turske 3,5% nakon pada spoljne tražnje koji je doveo do kolapsa izvoza - naveli su iz EBRD-a.

Očekuje se da će se output u regionu južnog i istočnog Mediterana smanjiti 1,3% u ovoj godini kao rezultat mera suzbijanja koronavirusa, pada turizma, pada spoljne tražnje i usporavanja priliva stranih direktnih investicija.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Testiraj besplatno!
Prijavite se na naš dnevni ekonomski bilten koji će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana.
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Testiraj besplatno!
Testiraj besplatno!
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima.
Testiraj besplatno!

Ako ste već korisnik, ulogujte se:
Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE
Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE