Izvor: Tanjug | Četvrtak, 01.10.2020.| 14:31
Izdvojite članak Odštampajte vest

Energetska zajednica podseća da se Srbija obavezala na smanjenje sumpor-dioksida, azotnog oksida i prašine

Ilustracija (Foto: SpaceKris/shutterstock.com)
Srbija i ostale zemlje Zapadnog Balkana bi trebalo što pre da počnu da se ozbiljno pripremaju za transfer sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije, poručio je direktor Sekretarijata Energetske zajednice (EZ) Janez Kopač.

Plan EU da se do 2050. godine potpuno dekarbonizuje, odnosno da na nulu smanji emisiju štetnih gasova, a u tu Evropu uključuje se i Zapadni Balkan koji je daleko iza ambicija EU i pitanje je kako će do tada smanjiti štetne gasove, rekao je Kopač na konferenciji posvećnoj održivim izvorima energije, pod nazivom, "Energija koja čuva planetu".

Kopač je ukazao da Energetska zajednica ima obavezni pravni okvri, koji Srbija mora da poštuje, a u njemu je direktiva o velikim ložištima i direktiva o trgovini emisija ugljen dioksida.

Kada je reč o direktivi o velikim ložištima, Kopač objašnjava da se onda odnosi na smanjenje sumpor-dioksida, azotnog oksida i prašine, te navodi da se Srbija na tu direktivu obavezala.

Dodaje da je Srbija morala da usvoji Nacionalni plan redukcije emisije sumpor-dioksida u januaru ove godine, sa, kaže, dve godine zakašnjenja.

Kopač kaže da je Srbija od tada počela da šalje izveštaje o svojim emisijama Evropskoj agenciji za zaštitu životne sredine i da je, po tim izveštajima, najveći problem sa sumpor-dioksida u TENT A i B.

- Sumpor-dioksid u tim elektranama prevazilazi pet puta dozvoljene granice - tvrdi Kopač.

Tako bi zbog problema sa sumpor-dioksidom, kako kaže, do 2023. trebalo da budu zatvorene Kolubara A3 - bojler 3, 4 i 5, zatim, TE Morava, Kolubara A - bojler 1 i Kolubara A5.

Ukazuje da bi Srbija tako ostala bez više od hiljadu megavata struje, zbog čega će, kaže Kopač, morati da nadoknadi ili uvozom ili investicijama u obnovljive izvore energije.

Dodaje i da će ostale termoelektrane morati da nadograde filtere, čija je cena između 70 i 80 mil EUR.

Kopač kaže da se Srbija još uvek nije obavezala na direktivu o trgovini emisija ugljen - dioksida, ali da jesu pojedine zemlje u regionu, a ne samo u EU. Navodi da je Crna Gora već uvela visoku cenu na tonu ugljen - dioksida i da ona iznosi 24 EUR na tonu. Kopeč kaže da je to ambiciozan korak Crne Gore i navodi da će i ostale zemlje uskoro morati da krenu tim putem.

Do plana EU, ističe Kopač, zemljama Zapadnog Balkana preostaje još manje vremena i navodi da je vreme da političari u regionu govore da je ugalj "aut".

Kopač je rekao da se Srbija do 2020. godine obavezala da će imati 27% energije iz obnovljivih izvora, a podatak iz 2018. kaže da je uspela da ostvari 20%.

Ekspert za eneregetsku efikasnost Aleksandar Janjić je izrazio uverenje da će Srbija ostvariti 27% iz održivih izvora energije, jer već sada u EMS-u postoje zahtevi za 1.000 megavata za energiju iz obnovljivih izvora.

Kao najveći problem nedovoljnog razvoja energije iz obnovljivih izvora, Janjić vidi u nekvalitetnim projektima koji dolaze iz privatnog sektora. Ukazuje da bi ti projekti trebalo da budu potkrepljeni detaljnijim analizama i fizibiliti studijama, ali i da je potrebna pomoć banka za bolju finansijsku konstrukciju u finansiranju projekta.

Janjić navodi da Srbija već ima strategiju energetskog razvoja do 2025. sa projekcijom do 2030. godine, kao i Nacionalni akcioni plan za obnovljive izvore.

Optimista je da će Srbija ostvariti dobre rezultate u pogledu prelaska na obnovljive izvore energije, jer, ističe, izvora u našoj zemlji ima dosta.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.