Vinča kraj Beograda, mesto koje dokazuje da put od 7.500 godina počinje prvim korakom

Danas skoro svako koristi brojač koraka, pedometar ili ga ima u svom telefonu. Uveče pred spavanje, kad želimo da proverimo koliko smo koraka tog dana napravili, možemo se zapravo iznenaditi koliko smo kilometara prešli.

Iznenaditi i biti ponosni na sebe. To nas takođe može motivisati da sutradan pređemo malo više, prekosutra još više i tako iz dana u dan možemo povećavati broj koraka. Jednog dana ćemo se probuditi u telu koje je u top formi, telu koje su izvajali oni mali koraci na početku.

Neki koraci, ma koliko mali bili, vremenom su postali značajni, a jedan od razloga za to je činjenica da su pravljeni upornošću i trudom. Te osobine postoje na ovim prostorima već hiljadama godina, a dokaz za to leži nadomak naše prestonice, na nekih dvadesetak kilometara od Beograda.

Praistorijsko naselje, Vinča, nastalo je u neolitu, 5400. godine pre nove. Mesto je raslo iz dana u dan, razvijalo se postepeno i tako opstalo bez prekida čak 800 godina, sve do 4500. godine pre nove ere. Korak po korak, Vinčanska civilizacija je postala jedna od najbitnijih zapisa iz neolita (mlađeg kamenog doba), na našim prostorima.

Vinča nije imala više od hiljadu meštana. Ipak, ta mala skupina ljudi koja je živela milenijumima unazad, svojim malim koracima definisala je cilj kom i danas težimo, a to je društvo zasnovano na jednakosti i u potpunom balansu sa prirodom.

Istina o Vinči i njen značaj su mnogo veći od onoga što se o njoj može pročitati, pošto veliki deo njene tajne jošnije otkriven, a samim tim ni zabeležen. Ipak, važno je da postoje inicijative zahvaljujući kojima će privući veću pažnju javnosti i zauzeti visoko mesto na lestvici arheoloških otkrića, koje joj oduvek i pripada.

Prvi korak za korektnu akciju, napravljen je od strane ProCredit banke prošle godine, koja je pokrenula čitav niz dešavanja kako bi podsetila na značaj ovog praistorijskog nasleđa koje nam je dato i koje bi trebalo mnogo više da cenimo. Kroz okrugle stolove, debate, donacije i podršku izdavanju knjiga o Vinčanskoj kulturi, ProCredit banka je započela divan niz dešavanja za kulturološku i naučnu reanimaciju pronalazišta.

Ove pojedinačne akcije probudile su pažnju javnost i doprinele tome da druge institucije naprave naredne, možda čak i veće poteze. Tako su američka ambasada u Srbiji i Vlada Republike Srbije nedavno namenile velika sredstva iz svojih budžeta za ovaj arheološki lokalitet, što budi optimizam da ćemo jednog dana skinuti plašt misterioznosti koji pokriva Vinču milenijumima.

Pošto nam je prošlost pokazala da se može živeti u skladu prirodnim zakonima i da je egalitarno društvo ipak moguće, važno je da se zanimamo za nju, da je upoznajemo i otkrivamo, kako bi nam pomogla u sadašnjosti i poslužila kao jasan orijentir za vekove koji slede.