SAVIĆ: Povećanje minimalca ići će na teret države

Dogovoreno povećanje minimalca u Srbiji ići će na teret države, kaže za eKapiju Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

- Minimalac je povećan za 2.000 dinara, a neoporezivi deo zarade za isto toliko. Praktično, svo to povećanje je što se tiče poreza i doprinosa preuzela na sebe država, jer i pored povećanja od 2.000 slivaće im se u budžet isti novac – objašnjava Savić.

On ističe da smo svake godine svedoci natezanja oko visine minimalca između sindikata, poslodavaca i države, ali da se poslednjih godina, posle mučnih pregovora, uvek postigne rešenje koje jedino ide na ruku poslodavcimna, koji, pak, "najviše kukaju".

- Ovde mnogi ljudi koji se bave biznisom smatraju da su izabrani i Bogom dani i da država treba da bude talac poslodavaca, jer oni, eto, zapošljavaju, oni obezbeđuju pare za budžet, oni izdržavaju javni sektor, pa kad bi oni prestali da rade prestalo bi sunce u Srbiji da sija. Moje pitanje je da li se to odnosi i na onih 30% ljudi koji ne plaćaju poreze i doprinose i rade u sivoj ekonomiji? Oni su takođe poslodavci, i ne mogu isključiti da neki od ovih koji su danas najglasniji nisu među tim ljudima – kaže Savić.

Prema njegovim rečima, krajnje je vreme da se opametimo, jer kao što ljudi ne mogu da se zaposle bez onih koji će da investiraju u biznis, tako ni poslodavci ne mogu ni brezovu metlu da naprave ako nemaju radnike.

- Ja ne mislim da su poslodavci u Srbiji danas neko ko vuče napred, čast izuzecima. Svako mora da radi svoj posao. Ali sindikati nemaju mnogo manevarskog prostora, a nemaju ga jer ne dobijaju podršku države. Država je u ovom trenutku, kako god to zvučalo, više na strani poslodavaca. Nasela je na priču da ako nema poslodavaca i investicija, ničega neće ni biti. Međutim, država mora da bude objektivna. Kao što je uradio Japan - 30 godina posle Drugog svetskog rata relativizirali su potencijalni konflikt rada i kapitala, a to naša država ne radi. Njoj su radnici na poslednjem mestu, donet je Zakon o radu koji je katastrofalan i sada se i sa minimalcem opet izašlo u susret poslodavcima, verujući da oni imaju neko srce, pa će da razumeju da su radnici u problemu. Međutim, u Srbiji je na delu najžešći kapitalizam – ocenjuje naš sagovornik.

On dodaje da ovde poslodavci misle da je dovoljno da radnicima samo daju posao, a da ne moraju da im daju plate i da ne moraju da plaćaju poreze i doprinose.

- I to mogu da rade samo u ovoj srpskoj privredi, ovakvoj kakva jeste, koja tapka u mestu, jer se najveći broj ljudi u Srbiji bavi proizvodnjom izuzetno niskog tehnološkog nivoa, za šta nisu potrebne nikakve kvalifikacije. Ponuda manje kvalifikovane snage u Srbiji je mnogo veća nego što je tražnja, pa zato poslodavci mogu da igraju na kartu "ako nećeš ti da radiš, ima ko hoće". U građevini recimo, od 100 zaposlenih poslodavcu je potrebno petoro ljudi koji nešto znaju da rade, sve druge će da obuči. Niko više majstore i ne traži, jer oni nisu jeftini. Ima toga i u svetu, ali tamo postoje neki inspekcijski organi, postoji država koja funkcioniše i u kojoj poslodavci ne mogu da rade šta hoće – kaže Savić.

Komentarišući današnju izjavu ministra finansija Siniše Malog da će povećanje minimalca uticati na povećanje prosečne plate, Savić kaže da je to tačno, ali i da je i to presipanje iz šupljeg u prazno.

- Jer, tu veću prosečnu platu ćemo dobiti kroz zaduživanje. Jednostavno, nema drugog načina, več smo u deficitu, i to ozbiljnom. I da bismo snosili ove 2.000 dinara povećanja minimalca, država mora da se zaduži za neki novi novac – smatra Savić, podsećajući da nam je "već malo falilo 2014. da doživimo sudbinu Grčke".

- Moj apel vladi i predsedniku je da razmisle, ako ništa drugo, o sledećoj konstrukcionoj greški koju prave – građani Srbije pomažu poslodavcima da bi imali posla, da "održe biznis", i da bismo imali uplate u budžet, da bismo imali da se lečimo i da dobijemo penziju, ali ustvari to ne uplaćuju poslodavci nego taj teret snosi zapravo država. Pa šio mi ga Đura. Država samo presipa, povećavajući tako javni dug, koji će, gle čuda, vraćati oni iz javnog sektora i penzioneri, a neće poslodavci - ocenjuje Savić.

On poručuje da sve privredne kategorije moraju da budu u istoj poziciji.

- Ne mogu poslodavci da prave profit bez radnika, kao što ni radnici ne mogu da rade bez poslodavaca, a država treba da bude nepristrasna i da obezbedi da svako plaća svoje obaveze. Šta znači povećanje minimalca na teret države, a pritom čak nije ni sigurno da će poslodavac uopšte dati minimalac radniku i u kom iznosu. Veliki broj ljudi radi na crno i na "dođem ti", a ti poslodavci nisu ljudi koji isplaćuju minimalce, nego se "pogađaju" – zaključuje sagovornik našeg portala.


Branislava Petrović

Ekonomski fakultet Beograd

Ljubodrag Savić

povećanje minimalca

povećanje prosečne plate