MOR i EBRD: Ekonomski paket mera Srbije najizdašniji na Zapadnom Balkanu, najugroženija mirkopreduzeća

Radno vreme tokom drugog kvartala ove godine u Srbiji umanjeno je za 14,8% što je ekvivalent gubitku 510.000 radnih mesta sa punim radnim vremenom, navodi se u najnovijoj studiji koju su objavile Međunarodna organizacija rada-MOR (International Labour Organization, ILO) i EBRD. Međutim, ponudivši najizdašniji i najopsežniji ekonomski paket među ekonomijama Zapadnog Balkana, država je uspešno uticala na zaustavljanje širenja siromaštva, navodi se u studiji.

- Ako se zdravstvena kriza nastavi, a programi podsticanja čuvanju radnih mesta prekinu, moglo bi doći do nezaposlenosti - upozorava studija.

Dodaje se da su u narednim mesecima najugroženiji radnici u osam sektora - trgovina na veliko i malo, smeštaj, transport, hrana i piće, uslužne delatnosti, šumarstvo i seča drveta i ratarska i stočarska proizvodnja. Prema proceni, u ovim sektorima je oko 700.000 ljudi u neposrednom riziku od gubitka posla, a to su, kako se objašnjava oni koji rade na poslovima koje karakterišu neformalnost i nesigurnost radnog odnosa, samozaposleni ili radnici u mikro preduzecima.

- Od ove radne snage, gotovo 314.000 su samozaposleni, a preko 267.000 su neformalni radnici. Mikropreduzeća, koja zapošljavaju više od 735.000 radnika, najteže su pogođena krizom, jer je više od jednog od četiri potpuno prestalo s radom. Vlada je pružila izdašnu meru finansijske pomoći u obliku subvencija za zadržavanje zaposlenja, što je za mikro, mala i srednja preduzeća iznosilo oko 65% ukupnih troškova rada - navodi se.

Iako se u izveštaju podržava "gotovo univerzalna podrška i firmama i građanima" takođe se nudi pet preliminarnih preporuka za dalje mere koje bi podrazumevale: selektivniji i ciljaniji pristup, rešenja za podršku velikom broju "cirkularnih" i sezonskih radnika, ublažavanje manje vidljivih socijalnih troškova pandemije, optimizacija novog programa zapošljavanja mladih i konzistentnije i efikasnije korišćenje socijalnog dijaloga.

Merama za očuvanje radnih mesta (kroz direktnu podršku i odlaganje poreskih obaveza) umanjena je stopa siromaštva za 1,2 procentna poena u svim starosnim grupama, ali je ona ipak na pola puta od nivoa siromaštva na kojem je bila pre krize.

Kada se miksu doda i mera pomoći svim građani od 100 EUR, efekat kombinovanih mera protiv siromaštva je izuzetno snažan, pri čemu smanjujuje "relativnu stopu siromaštva na 22,9 procenata, ispod nivoa pre krize", piše u sažetku izveštaja.

Dalje se ističe da ovaj model pokazuje da je kombinovanim efektima mera za očuvanje radnih mesta i jednokratnom movčanom pomoći svim punoletnim građanima, Srbija je uspela da snizi "Ginijev koeficijent za jedan puni bod".