Izvor: Blic | Četvrtak, 04.03.2010.| 09:07
Izdvojite članak Odštampajte vest

Privatni vozovi na prugama dogodine - ko će biti vlasnici železničkih stanica?

(Foto: b)

Krajem iduće godine na naše pruge trebalo bi da stignu prvi vozovi u privatnom vlasništvu, pa je zato u ubrzanoj pripremi pravna podloga koja će omogućiti da "Železnice Srbije" postanu vlasnik dela imovine nad kojom decenijama imaju samo pravo korišćenja. Kad dobiju kapital, dobiće i konkurenciju u duhu sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU.

Ko će biti vlasnici železničkih stanica, još je otvoreno pitanje Vlada i parlament uveliko kasne u osposobljavanju srpske železnice za opstanak u trci s konkurentima, iako je preduzeće u takvom stanju da niko u državi godinama nema pojma na šta se sve troši. S druge strane, privatni kapital već je spreman da uđe u taj biznis: neki privatnici uveliko imaju licence, sertifikate i ostale bitne hartije, vlastite lokomotive, vagone, radnike. Nedostaje im pravo da ih postave na državnu prugu, a ne znaju ni po kojoj ceni će ga kupovati. Sigurno je jedino da će prvi tender za prodaju trasa biti u decembru dogodine.

- Stav Vlade je da se železničko tržište ne može liberalizovati pre nego što se srpske železnice osposobe za tržišnu utakmicu. I to i u putničkom i u robnom saobraćaju. Na finansijskoj i tehnološkoj konsolidaciji se uveliko radi - kaže za "Blic" Nenad Stanisavljević, direktor medija centra JP "Železnice Srbije".

U funkciji predlagača, Ministarstvo finansija priprema zakon koji će na pravno-političkom nivou odrediti šta mora ostati u javnoj svojini, odnosno šta može biti konvertovano u privatnu.

- Sada je država vlasnik celokupne imovine kojom raspolažu "Železnice Srbije", a kad bude donet taj zakon, u vlasništvu će sigurno zadržati pruge i zemljište na kome je pruga. Kako sada stvari stoje, reorganizovane železnice dobiće u vlasništvo zemljište koje nije neposredno uz pruge, depoe i mesta za održavanje u vezi sa železničkim saobraćajem, s tim da još nije razrešena dilema oko železničkih stanica - navodi Dejan Lasica, pomoćnik ministra za infrastrukturu.

Do kraja jula biće donet, a do kraja godine biće primenjen osnivački akt kojim će "Železnice Srbije" biti transformisane u neku vrstu holdinga, sa tri preduzeća: za infrastrukturu, za robni i za putnički saobraćaj. Na tom političko-socijalnom aktu sada rade svi koji se išta pitaju, od kabineta premijera do univerzitetskih profesora.

- Jedna od posledica biće to što će država ubuduće davati novac samo za održavanje infrastrukture, računajući i signalizaciju u saobraćaju, kao što je u drumskom saobraćaju. Država će takođe odlučivati o visini subvencije cene za prevoz građana. Najveća promena u poslovanju jeste da subvencije više neće ići za plate niti za održavanje vozova - kaže Lasica.

U toku je na regionalnom nivou dogovaranje transportnog sporazuma pod okriljem Evropske komisije. U tome od članica bivše SFRJ ne učestvuje Slovenija, ali je zato uključena Albanija.

- Prema radnoj verziji sporazuma, postoje tri faze liberalizacije železničkog saobraćaja. U prvoj fazi firme koje su registrovane u Srbiji dobijaju pravo da se bave železničkim saobraćajem. U drugoj fazi se otvaramo za učešće pravnih lica iz regiona, a u trećoj potpuni pristup ima EU kad budemo njen član. Rokovi još nisu usaglašeni, ali prva i druga faza ne bi trebalo da traju duže od godinu i po. Važno je da se držimo odredbi SSP po kojima je rok za liberalizaciju 1. januar 2012. godine - kaže Lasica.

Privatni biznis uveliko je spreman za otvaranje ovog sektora, posebno za transport robe, koji je vrlo profitabilna delatnost. "Železnice Srbije", primera radi, sada naplaćuju između šest i sedam hiljada evra vuču vagona od Subotice do Preševa; to je cena samo za tranzit, u koju su uračunati naša lokomotiva, infrastruktura i radnici. Jedno od preduzeća koje već sada može da izbaci na šine svoje vozove jeste "Kombinovani transport" iz Beograda čiji je vlasnik nekada radio u "Železničkom integralnom transportu"; imaju i sertifikat i licence Direkcije za železnice.

U našem okruženju teretni železnički saobraćaj je uveliko privatizovan. Putnički nije atraktivan, u njemu je oplodnja kapitala bitno sporija.

Država otpisuje deo potraživanja

- Kad zakon bude stvorio podlogu, biće odlučeno koja se imovina prenosi u vlasništvo restruktuiranoj železnici, pa će ta imovina biti konvertovana u kapital. Toj novoj firmi trebaće bar dve godine da profunkcioniše, da se reši pitanje ćerki-firmi sadašnjeg javnog preduzeća i da se reši problem dugova. Sigurno je da će država morati da otpiše deo potraživanja jer sa ovakvim dugovima nemoguće je preći na tržišno poslovanje - ističe Dejan Lasica.

Nemoguće znati cenu prevoza po kilometru

- Železnica svakog 15. decembra objavljuje red vožnje za narednu godinu. Iduće godine će prvi put ponuditi privatnicima trase u zakup. Recimo, 20 polazaka u toku 24 sata između Beograda i Niša. Doneli smo već metodologiju za utvrđivanje cene, pa će se po određenoj formuli izračunati cena prevoza po kilometru, sada je nemoguće izračunati je. To podrazumeva da aplikant za trasu ima lokomotivu, vagone, radnike, a da od železnice kupuje samo pravo pristupa šinama u određenom terminu na godinu dana - ističe Dejan Lasica.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Blic" od 4.03.2010.)

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Testiraj besplatno!
Prijavite se na naš dnevni ekonomski bilten koji će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana.
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Testiraj besplatno!
Testiraj besplatno!
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima.
Testiraj besplatno!

Ako ste već korisnik, ulogujte se:
Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE
Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE