Izvor: Tanjug | Četvrtak, 16.07.2020.| 17:41
Izdvojite članak Odštampajte vest

ECB: Kamate i pandemijski program kupovine obveznica nepromenjeni

Ilustracija (Foto: Pixabay.com/moerschy)
Evropska centralna banka (ECB) je odlučila danas da zadrži ključne kamatne stope i svoj Pandemijski hitni program kupovine obveznica (PEPP) na nepromenjenom nivou, opredelivši se za strategiju "čekaj i gledaj" razvoj situacije u zoni evra.

ECB je saopštila da će nastaviti sa ogromnim programom stimulacija objavljenim u martu s ciljem ublažavanja ekonomskih posledica od pandemije koronavirusa, prenosi CNBC.

Prošlog meseca, najviša monetarna institucija evrozone je povećala svoj program vanrednih kupovina obveznica zbog pandemije za 600 mlrd EUR, na ukupno 1,35 biliona evra (1,54 biliona dolara), pri čemu će ova podsticajna sredstva biti raspoređena do juna 2021. ili dok ECB ne bude ocenila da je kriza gotova.

U saopštenju objavljenom nakon sednice, ECB je navela da će u okviru PEPP-a nastaviti sa praksom kupovine hartija od vrednosti na "fleksibilan način" u smislu periodike, vrsta hartija i jurisdikcija koje ih emituju.

Kamatna stopa ECB-a na njene glavne operacije refinansiranja ostala je nula posto, a kamate na prekonoćne pozajmice bankama i depozite kod centralne banke zadržane su na 0,25 i minus 0,5%.

ECB očekuje da će ove kamate ostati na "sadašnjem ili nižem" nivou dok god ne uoči da znake "snažnog približavanja inflacije nivou koji je blizu, ali niži od 2,0 posto koji je centralna banka projektovala, a takvu konvergenciju neprekidno reflektuje dinamika bazne inflacije", piše u saopštenju.

Evro je zabeležio neznatno kretanje prema dolaru posle odluka ECB-a, i kretao se oko 1,14 USD.

U najnovijim ekonomskim projekcijama, ECB predviđa pad bruto domaćeg proizvoda evrozone od 8,7% u ovoj godini.

Međunarodni monetarni fond je, međutim, upozorio da bi pad ovog regiona 2020. godine mogao da iznosi čak 10,2%.

Predsednica ECB-a Kristin Lagard se na konferenciji za medije osvrnula na formiranje fonda za evropski privredni oporavak, ističući da očekuje da će mehanizam finansiranja koji će fond koristiti dati prednost odobravanju bespovratnih sredstava nad kreditima kako bi se podstaklo pokretanje ekonomije EU, preneo je Rojters.

Lideri 27 država EU trebalo bi da se sastanu sutra u nastojanju da prevaziđu razlike oko načina funkcionisanja fonda za oporavak, vrednog 750 mlrd EUR.

Neke bogate severne države EU favorizuju kredite nad grantovima za južne članice Unije, koje je pandemija snažnije pogodila, i traže ekonomske reforme kao preduslov za pristup novcu.

- Naša pretpostavka je da će se fond za oporavak dogoditi i da će biti snažan miks grantova s jedne strane, koji će imati veći udeo, i kredita s druge strane - rekla je Lagard novinarima nakon sednice ECB.

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.