Ponuđeni ustupci različitim grupama zemalja članica EU, kako bi lakše prihvatile paket mera

Šarl Mišel, predsednik Evropskog saveta, objavio je predlog Višegodišnjeg finansijskog okvira za period od 2021. do 2027. godine i plan za ekonomski oporavak Evropske unije, u kojem je ponudio ustupke različitim grupama zemalja članica, kako bi lakše prihvatile ceo paket mera, prenela je novinska agencija Hina.

Mišelov predlog, objavljen u petak, naći će se na sastanku lidera zemalja članica EU krajem sledeće nedelje. Sastanak će biti održan u petak i subotu 17. i 18. jula, a postoji mogućnost da bude produžen i na nedelju. Ukoliko dogovor ne bude postignut, u toku ovog meseca će najverovatnije biti održan još jedan samit, a kao mogući datumi spominju se 27. i 28. jul.

Za razliku od predloga Evropske komisije, Mišelov paket obuhvata nešto kraći vremenski period, od 2021. do 2027. godine, kao i 1074 mlrd EUR, što je za 26 mlrd EUR, nego prema predlogu Evropske komisije.

Ovaj ustupak u Mišelovom planu učinjen je tzv. "štedljivoj četvorki" - Austriji, Danskoj, Holandiji i Švedskoj, koje su imale najviše primedbi na plan oporavka i visinu iznosa, kao i na činjenicu da se najveći deo sredstava za oporavak dodeljuje kao bespovratna pomoć.

Upravo su ove četiri zemlje najviše doprinele neuspehu poslednjeg pokušaja pregovora o Višegodišnjem finansijskom okviru krajem febuara. Ovim zemljama Mišelovim planom ponuđen je još jedan ustupak, a reč je o zadržavanju rabata. Sistem rabata uveden je kako bogatije članice EU ne bi uplaćivale nesrazmerno više novca u odnosu na njihov bruto nacionalni dohodak, te je za svaku od ovih zemalja Mišel predložio paušalni iznos kako bi se smanjo njihov doprinos proračunu.

Predsednik Evropskog veća je u svom planu zadržao predlog za oporavak u iznosu i obliku u kojem ga je formulisala Evropska komisija, a to ide u prilog drugoj grupi zemalja koje su najviše pogođene krizom izazvanom pandemijom i koje su i pre pandemije bile u krizi, sa visokim javnim dugom i malim fiskalnim kapacitetom.

Kako bi mogle da koriste sredstva predviđena Mišelovim predlogom, zemlje članice moraće da izrade svoje nacionalne planove za oporavak i reforme za period od 2021. do 2023. godine, u skladu sa preporukama koje Komisija upućuje svim članicama, a koje su one slabo sledile.

Prema Mišelovom planu, vraćanje duga kojim će se finansirati oporavak trebalo bi otpočne od 2026., a ne 2028. godine, kako je to predlagala Evropska komisija.

Plan predsednika Evropskog veća podrazumeva da se u proračunu predvide posebna sredstva u visini od 5 mlrd EUR namenjena za pomoć državama i sektorima koji su najviše pogođeni izlaskom Velike Britanije iz EU.