Otpad od proizvodnje vina može da bude sirovina za novu proizvodnju, umesto što završava u rekama

Na pitanje 021 zbog čega su naši naučnici radili ovakvu vrstu analize, prof. dr Vladimir Puškaš kaže da je u pitanju namera i želja da se pomogne malim poljoprivrednim gazdinstvima i ukaže na mogućnost korišćenja biomase.

- Manji proizvođači često su "prikačeni" na seosku kanalizaciju, pa se ta biomasa ispušta direktno u vodotok, odnosno u reke. Vode su opterećene organskim materijama i, iako šećer nije toksična materija, produkt njegove razgradnje jeste. Da li je za očekivati da svako poljoprivredno gazdinstvo, stariji samostalni vinar, ima kompletnu opremu? Teško. Potrebno je uhodati proizvođače u sistem i uticati na svest ljudi jer će zbrinjavanje biomase pre ili kasnije postati obaveza u Srbiji - navodi prof. Puškaš.

Kako dodaje, ponovno iskorišćenje biomase predstavlja moguću zaradu za proizvođača i toga treba biti svestan.

Novosadski stručnjaci godinama se bave temom otpadnih voda, a iskorišćenje otpada je velika tema u oblasti nauke, kaže prof. Dragoljub Cvetković. Zato je dobro što je Ministarstvo poljoprivrede i njegova Uprava za agrarna plaćanja prepoznala ovu ideju Tehnološkog fakulteta i njene laboratorije i dodelila joj sredstva za jednogodišnji projekat koji je upravo finalizovan i pred predstavljanjem stručnoj javnosti. Cilj je, kaže Cvetković, da analiza stanja i preporuke stručnih ljudi stignu ne samo do proizvođača, već i do drugih stručnjaka, zaposlenih u službama, donosilaca odluka i svih koji bi zajednički mogli da doprinesu da Srbija ne samo ima dobro razvijeno vinarstvo i vinogradarstvo, već i adekvatnu zaštitu životne sredine.

- U Srbiji postoje veliki sistemi koji imaju kapacitet da se bave biomasom, koji proizvode brašno od semenki grožđa, prave ulje, čak i sapune, imaju vezu sa ugostiteljstvom i zatvorenu priču kad je reč o proizvodnji, zaradi i celom procesu. Nije baš realno očekivati da manji proizvođači to rade, ali cilj projekta je pružiti informacije tim malim proizvođačima i stručnjacima iz poljoprivredne stručne službe. Jedna od tema u Strategiji razvoja poljoprivrede u Srbiji je i biomasa, a najavljuje se ulaganje u opremu i nove vinarije u budućnosti - kaže prof. Cvetković.

Na pitanje 021 koliko je područje pod vinogradima u Vojvodini, prof. Puškaš kaže da se zvanično, u vinogradarskom atlasu, govori o 22.000 hektara, ali da je u realnosti samo 6.000 hektara u Vojvodini pod vinogradima. S obzirom na to da Srbija, nažalost, uvozi veliku količinu grožđa i vina u rinfuziji, a ima područje pogodno za vinograde, za očekivati je da će se u narednih desetak godina puno raditi u razvijanju domaćih vinograda.

- Kada bismo zaista imali tih 22.000 hektara pod vinogradima, bili bismo vrlo ozbiljna vinska zemlja. Epidemija virusa korona jako je pogodila celo ugostiteljstvo, samim tim i vinare, što je dodatna otežavajuća okolnost za razvoj, ali ova priča će biti aktuelnija i treba biti spreman. Zato smo i mi tu - mi nismo samo tehnička laboratorija, već nam je to jedna od delatnosti na fakultetu. Svi naši doktori su u nastavi, ali i u laboratoriji i zato imamo takav povezan odnos sa privredom od samog početka. Uvek smo spremni da pružimo pomoć, uradimo analize, damo mišljenje i ostalo što nam je u delatnosti - kaže Vladimir Puškaš.

I prof. Cvetković je stava da je prošlo vreme kad su laboratorije bile zatvorene sobe. Zato sad stručnjaci izlaze sa svojim nedoumicama i pitanjima u nameri da pomognu svima u lancu privrede, a takav skup održan je na fakultetu, u prisustvu predstavnika ministarstva i drugih stručnjaka koji se bave ovom specifičnom temom.

Prema rezultatima analize na Tehnološkom fakultetu, gazdinstva koja nameravaju da se bave obradom komine nakon presovanja grožđa mogu da se bave izdvajanjem semenki i sopstvenom proizvodnjom ulja, što zahteva malo veća ulaganja u pogone. Mogu te semenke i da prodaju nekoj registrovanoj uljari i da zarade oko 10 EUR po litri ulja.