IVANA CANIĆ: Kućno vaspitanje je bitno za posao!

"Kada radite sa ljudima, zapamtite da ne radite sa logičnim već emotivnim stvorenjima". Rečenica koja je proslavila čuvenog američog pisca i začetnika kurseva o samousavršavanju Dejla Karnegija sigurno je inspiracija za sve ljude koji se bave ljudskim resursima u velikim kafe kompanijama.

Mada je, jezikom sportskih novinara, tek nešto više od polusezone u redovima Straussa, šarmantna Novobeograđanka već pokazuje zbog čega je bila "zvezda prelaznog roka" i da je sjajno integrisana u tim koji znalački vodi generalni direktor Siniša Daničić.

Specijalno za portal kafica.rs Ivana je otkrila stavove o poslu koji neizmerno voli.

Uverena sam da je tajna u reciprocitetu: kompanija može da traži od zaposlenih onoliko koliko je i sama spremna da da. Strauss Adriatic i nudi i zahteva isto: učenje, ohrabrujuću i atmosferu punu podrške, strast prema poslu i budućnosti. Mi smo deo velikog internacionalnog sistema, pa je baza i razmena znanja velika, što je sigurno odlična prilika za sve zaposlene da se profesionalno grade, ali i da ostave lični pečat, daju sopstveni doprinos i dodatnu vrednost.

Strauss Adriatic se prilagođava promenama na tržištu rada, ali koliko god da se kadrovska situacija u zemlji promeni, kompanija ne odstupa od svojih vrednosti, pa samim tim i od osnovnih zahteva ka kandidatima: strast, volja za učenjem, motivacija, timski rad i pružanje podrške saradnicima, etičnost. Naravno, za specifične pozicije zahtevaju se i specifične kompetence i veštine.

Prilikom selekcije, mnogi faktori utiču na utisak o kandidatu. Kao intervjuer, volim da sretnem ljude koji imaju pozitivan stav, profesionalnu komunikaciju, kandidate koji poštuju vreme i dogovore. Poslednjih godina me oduševi kada kod kandidata primetim skromnost, samosvesnost, jaku motivaciju i ono što naš narod zove "kućno vaspitanje".

Mislim da svi poslodavci tragaju za sličnim vrednostima i da je savet verovatno univerzalan za sve kandidate: "Budite hrabri, ali realni i samokritični". Zvuči jednostavno, ali čini mi se da je najteže napraviti taj balans: biti hrabar, a zadržati dozu samokritičnosti i ne skliznuti u preterivanje ni u jednu stranu.



Da li je kodeks ponašanja u vašoj organizaciji strogo formalan?

U Strauss Adriatic-u postoji etički kodeks koji uređuje odnoase kompanije i naših zaposlenih prema saradnicima, partnerima, lokalnoj zajednici itd. On je strog, u smislu da je obavezan i zahteva se od svih da ga poštuju, u svakom momentu. Etički kodeks je bitan, jer nas svakodnevno poziva na transparetnost, odgovornosti, poštenje u svim našim poslovnim procesima i odnosima.To ne znači da u Strauss Adriatic-u imamo formalnu atmosferu, naprotiv: struktura i organizaciona kultura naše kompanije omogućava nam da budemo neformalni u svakodnevnim odnosima i da se, uz ozbiljan rad, osećamo prijatno, neopterećeni nekim formalnostima koje su tipične za mnoge kompanije.

Koliko je bitno da znate mnogo o kafi da bi dobili poštovanje zaposlenih?

Od kad sam se pridružila Strauss Adriatic-u, učim nešto novo svakog dana, jer sam došla u kompaniju u kojoj su svi zaposleni strastveni i edukovani na temu kafe. Za mene je kafa bila samo kafa, a sada vidim da je kafa čitav jedan svet, način života, i nauka i filozofija. Moje nepoznavanje kafe nije bilo prepreka da steknem poštovanje zaposlenih u Strauss-u, jer se u kompaniji ne osuđuje neznanje, već se ceni želja za učenjem i usavršavanjem.

Kako izgleda jedan vaš uobičajeni radni dan?

Obično prioriteti oblikuju dane, pa su to nekad poslovi selekcije, organizacija ili realizacija treninga i edukacije, nekad kreiranje različitih analiza za potrebe procesa rada, nekada su to sastanci, nekad dinamična komunikacija bez strukture i agende… Nemam uobičajeni dan i to je ključni razlog što volim ovaj posao.

U kojoj meri se zaposleni oslanjaju na savetodavnu ulogu sektora ljudskih resursa u vašoj kompaniji, u pogledu karijere, razrešenja konflikata ?

Ukoliko se zaposleni ne oslanjaju na HR sektor na ovim poljima, to bi trebalo da bude alarm za HR. Ako zaposleni osećaju pristupačnost, dostupnost i otvorenost zaposlenih u HR sektoru, prirodno će potražiti svoje odgovore tamo. U Strauss Adriatic-u, zaposleni često neformalno ćaskaju sa nama na mnoge teme koje se tiču razvoja, karijere, odnosa. Evo, na primer, prošle nedelje je koleginica došla da se konsultuje oko mogućnosti rotacije unutar kompanije u cilju njenog profesionalnog razvoja. Svaki dogovor je moguć.

Knjige o menadžmentu obično pišu "kako uspeti…". Koji je Vaš najveći neuspeh u poslu i šta ste naučili iz njega?

Ne znam koji je neuspeh bio najveći, ali znam da su svi neuspesi imali nešto zajedničko: odlično je što su mi se desili, bili su mi potrebni i mnogo su boleli. U poslovnom svetu, lični neuspesi često imaju veći udar na ego nego što imaju realne posledice za biznis, a uverena sam da su povremene lekcije za ego jedini način da budeš uspešan, a ostaneš ok, onako kao čovek.

Vaš posao podrazumeva kontakt sa velikim brojem ljudi. Sa koliko dnevno ljudi komunicirate? Kako vi najviše volite komunikaciju – lično, email, telefon, Viber, WhatsApp…

Komuniciram sa puno ljudi i to mi ne smeta jer moja priroda je takva da prikuplja energiju od ljudi i daje je, u krugovima. A najlepši način komunikacije je naravno…uz kafu.

Koji je najveći poslovni izazov sa kojim ste se susreli tokom karijere?

Ubeđena sam da se moj najveći poslovni izazov još nije desio i da me tek čeka. Pamtim mnoge izazovne periode i situacije u kojima sam morala da izađem iz svih poznatih okvira. Do sada, najveći poslovni izazov je bio transfer iz ljudskih resursa u prodaju, jer je uvek najizazovnije skinuti svoje i probati da hodaš u tuđim cipelama. U narednom periodu, radujem se izazovu učenja pravljenja idealnog kapućina. Srećom, najbolji kapućino prave kolege sa kojima radim: znanje je tu, samo da ga uzmem.

NEŠTO LIČNO

Koju kafu naručujete kada sami sednete u neki lokal?

U lokalima naručujem espresso, ali nepopravljivi sam potrošač Doncafé Strong domaće kafe, zauvek.

Koji su lokali u kojima pijete kafu i zbog čega baš na tom mestu?

Najlepša kafa je u Senka baru u Belvilu: ona kafa koju popiješ, pa tragaš za poslednjom kapi u šoljici. Pre neki dan sam prvi put bila u restoranu Pikanterija i tamo popila odličan espresso u lepoj atmosferi, okružena divnim ljudima.

Sa kojim osobama uživate u kafi i da li priznajete da je najbolja trač partija uz kafu?

Uživam u kafi sa drugaricama, sa kolegama, sa roditeljima, sestrom… Ćerka mi je još mala, ali verujem da, kad počne da je pije, sa njom će kafa biti najzanimljivija. Ako je kafa dobra – sve teme su odlične.

Koje su tri osobe iz javnog života koje bi pozvali na kafu?

Nažalost ili na sreću, ne gajim fascinacije javnim ličnostima, ali zamišljam prelepu, konstruktivnu kafu sa Borisom Dežulovićem, Nikolom Vranjkovićem i Žaklinom Tatalović, jer volim originalne, kreativne i hrabre ljude.

Šta bi na kafi pitali vašeg kolegu ili koleginicu koji rade na istoj poziciji u Grand kafi?

Pozdravila bih je i pitala da li planira ove godine da ide na more ? Puno je različitih informacija i preporuka zbog situacije sa Covid 19, pa čoveku nikad dovoljno pameti, a želja za morem ne jenjava.