NavMenu

Izvoz srpskih proizvoda u SAD tokom korone - Izazovi i nove šanse

Izvor: B92 Nedelja, 14.06.2020. 13:23
Komentari
Podeli
Ilustracija (Foto: hxdyl/shutterstock.com)Ilustracija
Mnoge kompanije imale su zbog korona virusa problem sa izvozom svojih proizvoda u SAD, a jedna od njih je i Happy Honey, kompanija iz Beograda koja se bavi proizvodnjom i prodajom visokokvalitetnog sirovog meda.

Kada su uslovi normalni, njihovi proizvodi mogu se naći u čak 276 prodavnica američkog lanca Cost Plus World Market. Ipak, tokom poslednjih nekoliko meseci korona ih je stavila na muke koje i dalje traju.

- Od početka godine ništa nismo izvezli zbog korona-krize. Plan nam je da nastavimo sa izvozom čim prođe ova situacija, odnosno čim bude moguće - rekao je za B92 CEO i suvlasnik te kompanije Aleksandar Vučković.

On je dao i jedan interesantan podatak kada je reč o potražnji na američkom tržištu, a to je da njihove proizvode zapravo i ne kupuju naši građani koji tamo žive.

- Naši građani uglavnom kupuju proizvode naših poznatijih brendova. Ono što mi izvozimo više kupuje američko stanovništvo - objašnjava Vučković.

U krizi leži i prilika

Kompanija Šumska tajna iz Veternika, koja se bavi proizvodnjom raznih prirodnih proizvoda poput čajeva, namaza od pečuraka, humusa i drugih za B92.net kaže da nisu imali problema kada je reč o plasmanu svojih proizvoda, pa ni na američkom tržištu.

- Naši proizvodi, pored toga što se mogu naći u tri-četiri prodavnice u SAD, su bili i jesu dostupni za naručivanje preko Amazona, tako da smo dosta toga prodali onlajn. Inače, prvi put u istoriji je u Americi zabeležena ovolika stopa prodaje preko interneta - objašnjava Nikola Stanišić, prvi čovek ove kompanije.

Što se tiče popularnosti proizvoda, Stanišić ima slično iskustvo kao i ljudi u kompaniji Happy Honey.

- Amerikanci su ti koji uglavnom kupuju naše proizvode, zato što naši ljudi više kupuju džemove, ajvare i slično. Naši proizvodi su veganski, za dijabetičare, visokoproteinski, može se reći "hipsterski". Možda ih kupuju deca naših ljudi koji žive tamo - objašnjava Stanišić.

Kakve su cene naših proizvoda na američkom tržištu?

Brzi uvid u ponudu jednog američkog trgovinskog lanca, u čijoj ponudi ima i proizdova iz Srbije, pokazuje da su cene primetno više. Tako litar suncokretovog ulja dostiže cenu i do 4,23 USD, što je oko 450 dinara, dok je u Srbiji za isti proizvod istog proizvođača potrebno oko 135 dinara.

Ukoliko, pak, želite da kupite srpsku kafu u Americi, moraćete da izdvojite oko 6,35 USD, dok ćete u Srbiji 500 grama iste kafe platiti oko 450 dinara.

Gazirana voda uvezena iz Srbije takođe je skuplja u SAD, pa tako za jednu flašu treba izdvojiti čak 150 dinara, odnosno 1,4 USD, dok u Srbiji istu vodu istog proizvođača možete kupiti za oko 40 dinara.

Cene za slatkiše i grickalice srpskih proizvođača takođe se razlikuju, a, interesantno, proizvod za koji nema velike razlike u cenama je - pirinač. U Americi ćete 900 grama pirinča uvezenog iz Srbije platiti 1,9 USD, odnosno odnosno oko 200 dinara, dok se u Srbiji kilogram tog istog pirinča prodaje po ceni od oko 220 dinara.

U Srbiji teglicu meda sa đumbirom možete kupiti po ceni od 599 dinara, dok u Americi, na ista teglica košta od 4 USD do 15 USD. Takođe, namaz od crnog tartufa jeftiniji je u našoj zemlji, standardna cena je 649 dinara. Ukoliko ga naručujete preko Amazona, pak, cena je 15 USD po tegli.

Srbija zarađuje u trgovini sa SAD

Podaci Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede govore da je tokom 2019. godine, ukupan obim razmene poljoprivredno-prehrambenih proizvoda sa SAD iznosio 64,6 mil USD, što je oko 10% manje nego 2018.

U godinama pre toga prosečna godišnja vrednost ostvarenog izvoza iznosila je 37,6 mil USD, dok je prosečna godišnja vrednost uvoza bila na nivou od 19,8 mil USD. To znači da je Srbija sa SAD u ovom segmentu godišnje beležila 17,8 mil USD suficita.

Izvoz proizvoda iz Srbije u SAD regulisan je Opštim sistemom preferencijala, kojim je omogućen izvoz srpskih proizvoda u SAD bez ili sa minimalnom carinom. Bescarinski izvoz odnosi se na preko 4.900 proizvoda, najveći broj industrijskih i poljoprivrednih proizvoda.

Uslov koji roba mora da zadovolji je i kriterijum porekla, odnosno da je proizvedena u Srbiji sa najmanje 35% dodate vrednosti i da se direktno isporučuje iz Srbije. Opšti sistem preferencijala poslednji put je reaktiviran 2018. i važiće do kraja 2020, kada se očekuje nova reaktivacija.
Komentari
Vaš komentar
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.