Kakva je budućnost domaćih reka zbog klimatskih promena?

Uočene su promene u količini, ali i vremenskoj i prostornoj preraspodeli padavina. Raspoloživost vode koja se može koristiti umnogome zavisi od ovih parametara, ali i od promena u količini isparene vode sa tla. Ovo je posebno značajno za južne delove Srbije, koji nemaju velike reke poput Dunava i Save, koji svoju vodu "prikupljaju" sa prostranih slivnih područja, već se oslanjaju na manje reke koje u većoj meri zavise od lokalnih uslova i padavina.

Merenja pokazuju da se sa povećanjem temperature, u periodu između 1998. i 2017. godine isparavanje povećalo od nekoliko procenata do čak 10% na teritoriji cele Srbije u odnosu na ranije izmereni period (1961-1990). Zahvaljujući povećanom isparavanju, ali i smanjenju padavina u toku letnjih meseci u većini oblasti Srbije primećeno je smanjenje sadržaja vode u tlu tokom letnjih meseci, dok je samo u pojedinim delovima zemlje primećeno blago povećanje.

Što se tiče proticaja, odnosno količine vode koja prolazi kroz korita naših reka, zabeleženo je da reke na jugu Srbije iz decenije u deceniju imaju sve manje vode. Čak i velike reke na severu zemlje beleže smanjenje u količini vode koja njima protiče, ali ni izbliza koliko je to slučaj sa rekama na jugu. Posebno zabrinjava što se najveća smanjenja primećuju upravo onda kada je voda ljudima najpotrebnija, tokom letnjih meseci.

Zahvaljujući poremećenom režimu padavina, a ponajviše njihovoj vremenskoj preraspodeli tj. pojavi da imamo sve manje padavina tokom leta, a više obilnih padavina tokom prolećnih meseci, sve češća je pojava jedne nedaće na koju moramo dobro paziti u budućnosti.

Ekstremne padavine izazvane klimatskim promenama jedan su od glavnih krivaca za sve češća izlivanja rečnih korita. Budući da se predviđa da će ekstremne padavine postati učestalije u budućnosti, poplave su svakako jedan od problema na koje budnim okom moramo motriti.

Predviđa se blaži scenario, po kome ćemo u naredne dve decenije uspeti da stabilizujemo emisije gasova sa efektom staklene bašte, ali i ekstremniji scenario, po kome će se emisije povećavati sve do kraja 21. veka.

Blaži scenario predviđa da će proticaj reka na severu Srbije porasti, dok će u centralnim i južnim delovima zemlje on biti smanjen.

Ekstremniji scenario predviđa ukupno smanjenje proticaja na teritoriji cele zemlje, dok će do kraja veka to smanjenje biti čak 8%. Očekivano, reke koje protiču na jugu Srbije, kao što su Ibar i Južna Morava doživeće veće promene od reka iz centralne, a naročito severne Srbije. Male reke sa juga naše zemlje naći će se u najvećem problemu i neće biti čudna pojava njihovog potpunog presušivanja, posebno krajem leta.