Izvor: Agrosmart | Nedelja, 07.06.2020.| 18:27
Izdvojite članak Odštampajte vest

Seme krompira plaćamo 3 mil EUR - Domaće sorte nestale sa njiva

(Foto: Titus and Co/ shutterstock.com)
Za uvoz elitnog i drugog kvaliteta semena krompira Srbija godišnje troši oko 3 mil EUR, jer kod nas ne postoji ustanova koja se bavi takvom proizvodnjom.

Srbija je povećala uvoz krompira sa 3,6 mil EUR u 2008. na 7,7 mil EUR u 2018. Krompir se u 2018. najviše uvozio iz Holandije (2,8 mil EUR), Francuske (2,2), Nemačke (jedan milion) i iz Rusije (0,94).

Vrednost izvoza smanjena je sa 1,2 miliona na 745.000 EUR, a plasirao se u šest država i to u BiH (240.000 EUR), Crnu Goru (240.000), S. Makedoniju (143.000), Albaniju (102.000), Bugarsku (14.000) i Mađarsku (6.000 EUR). Dalјi rast uvoza pogodiće konkretna sela sa spiska koja su u većini u demografskom slomu, što će ga dodatno ubrzati.

Osim toga, zbog uvoza semena, domaće sorte krompira – jelica, dragačevka i univerzal – nestale su sa njiva naših proizvođača, pa tako danas svaka priča u trgovinama ili na pijacama o "ivanjičkom" ili "dragačevskom" krompiru – pada u vodu.

Može se reći da je holandsko, ili u manjoj meri nemačko seme niklo na teritoriji Ivanjice i Dragačeva, ali nikako da je reč o domaćem krompiru.

- Već godinama uvozimo seme iz Holandije i zadovoljan sam prinosima. Ne kupujem seme od domaćih proizvođača, koji ga nude za manje novca, ali sumnjivog kvaliteta. Za svoju njivu uzimam isključivo deklarisano sem. Kupovao bih i domaće seme, ali kontrolisano, i da je, naravno, cena ista. Da je skuplje, sigurno ga ne bih kupovao, koliko god da sam patriota i da volim domaće.. Ja, ipak, živim od zarade - kaže Milan Jelić, uzgajivač krompira iz Ivanjice.

Zahvaljujući Institutu za biološka istraživanja iz Beograda, genotipovi ovih domaćih sorti, stvorenih u Centru za krompir u Guči, sačuvani su u njihovim laboratorijama, a zbog prepoznatljivog kvaliteta, u svojim kolekcijama čuvaju ih i druge institucije širom Evrope.

Postoje ideje da se proizvodnja semena zanovi u ovoj naučnoj ustanovi u Guči, čiji je račun zbog dugovanja od oko 90 miliona dinara godinama u blokadi, ali bez pomoći države, ističu nekadašnji radnici Centra, nema proizvodnje.

Centar je lane preimenovan u Inovacioni centar i dobio je potpuno novi profil javno-privatnog partnerstva između države Srbije, koja je stopostotni vlasnik i jedne privatne firme.

Bivši direktor Centra Milić Domanović kazao je da se pravni status mora rešiti, jer je imovina državna, a dugovi se nagomilavaju, i to pre svega za neisplaćene zarade radnicima koji su otišli kao tehnološki višak, kao i za poreze i doprinose.

Površine pod krompirom u Srbiji

Region Šumadije i Zapadne Srbije je, osim po malinama i drugom voću, poznat je i kao proizvođač krompira. Ukupno 62% površina nalazi se u ovom regionu. Južna i Istočna Srbija imaju 22,1% od ukupnih površina, Vojvodina 15,8% , a Beograd samo 0,8% Moravička oblast (61 kvadratni kilometar), Zlatiborska oblast (54) i Južnobačka oblast (18) imale su zajedno više od polovine svih površina pod krompirom.

Najmanje površine imale su Podunavska i Borska oblast. Opštine Ivanjica, Gornji Milanovac i Čačak su na vrhu liste opština ispred Leskovca i Nove Varoši. Sa druge strane 106 opština imalo je manje od 100 hektara pod krompirom.

Varoš u Bačkoj, Bečej je imalo 99 hektara i bio je prvom mestu u vreme polјoprivrednog popisa ispred Razgojne (95) i Donje Lokošnice (95) u opštini Leskovac. Guča je poznata po saboru trubača ali je manje poznata da je četvrta po površini pod krompirom.

Mrčajevce je proslavio najpoznatiji pevač narodne muzike u Srbiji, ali su veoma poznati i po kafanama sa najbolјim roštilјem u našoj zemlјi. Mrčajevci su i peti u Srbiji po proizvodnji krompira. Slede Ursule (Sjenica), Lozanj (Gornji Milanovac), Bukovik (Nova Varoš) i naselјe Nova Varoš.

Dragačevo ima još sela sa velikom proizvodnjom krompira poput Negrišora, Lisa, Kotraže i Viče. Rudno u opštini Kralјevo postalo je poznato kao vazdušna banja, ali je i među velikim proizvođačima krompira.

Prevaziđene sorte

Ozbiljni proizvođači krompira iz Dragačeva i Ivanjice ističu da su veliki skeptici kada je reč o starim srpskim sortama, jer su one, kako kažu, odavno prevaziđene.

Dodaju da u svetu postoji oko 1.000 sorti i da se one zanavljaju na svake dve-tri godine, u zavisnosti od diktata tržišta. Nekada se krompiur u Srbiji proizvodio na 100.000 hektara na kojiam se dobijalo ido million tona ovog povrća. Danas se on gaji na trećini od tih površina.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Testiraj besplatno!
Prijavite se na naš dnevni ekonomski bilten koji će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana.
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Testiraj besplatno!
Testiraj besplatno!
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima.
Testiraj besplatno!

Ako ste već korisnik, ulogujte se:
Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE
Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE