Izvor: Agroklub | Petak, 29.05.2020.| 10:38
Izdvojite članak Odštampajte vest

Srbija bi trebalo da se okrene izvozu junadi u arapske zemlje?

(Foto: Aleksandra Kekić)
Oko 500 poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji od maja prošle godine do sada razmenilo je oko 6.000 junadi za merkantilni kukuruz koji im je država obezbedila iz Državnih robnih rezervi. Treći krug te razmene završen je pre nekoliko dana, a za preradu je "otišlo" oko 3.000 junadi. Za kilogram žive mere junadi poljoprivrednici su dobili 16,90 kg kukuruza.

Procene su da su stočari uspeli da ostvare prodajnu cenu junadi od 2,30 EUR po kilogramu, koja je najveća u regionu, a u boljoj situaciji bili su oni koji su uspeli da kukuruz prodaju za 17,20 dinara po kilogramu.

Zlatan Đurić iz Unije poljoprivrednika u Sremskoj Mitrovici kaže da su stočari u toj uniji veoma zadovoljni i da im je ova pomoć značajna, s obzirom na to da je izvoz junadi onemogućen, te plasman stavljen pod znak pitanja, a ponuda junadi na srpskom tržištu postaje sve veća.

Ovu razmenu iniciralo je pre godinu dana Udruženje Agroprofit iz Novog Sada, koje ima Proizvodnu grupu odgajivača tovnih rasa.


Potrebno okrenuti se izvozu

Iako je pritisak na tržište ublažen, pitanje prodaje junadi i dalje nije u potpunosti rešeno, smatra Čedomir Keco iz ovog Udruženja. Između 12.000 i 15.000 junadi ostalo je da čeka svog kupca. Rešenje je, kaže, izvoz.

- Moramo se okrenuti izvozu ka arapskim zemljama gde je stanovništvo pretežno islamske veroispovesti. Mi više ne možemo da se oslonimo na izvoz ka Turskoj, jer tamo nismo rado viđeni dobavljači - kaže Keco i ističe da moramo da učinimo sve da uđemo na tržište Egipta, Alžira, Ujedinjenih Arapskih Emirata i da se definiše šta će naša saradnja u narednih nekoliko godina biti sa Kinom.

Proces razmene junadi za merkantilni kukuruz u jednom trenutku bio je stopiran, te su se stočari okrenuli prodaji junadi klanicama. Međutim, cena nije bila zadovoljavajuća.

- Bilo je slučajeva da su kvalitetne simentalce morali prodati za samo 1,5 EUR, ali se cena kretala između 1,6 i 1,8 EZR za kvalitetnu junad, što je loš primer trgovaca i klaničara, jer klaničari većinu svojih proizvoda imaju na bazi kalkulacije gde je ulazna cena junadi 2,1 EUR, što znači da su oni na samoj kupovini grla za preradu bili "dobri", ostvarili su solidnu dobit na niskoj ceni. Oni nisu menjali cene u maloprodaji zbog toga što su kupili jeftinu junad - navodi Keco.

Problem, ukazuje, predstavljaju i pojedini silosi, koji žele da, prema ugovoru koji imaju Državne robne rezerve i stočar za preuzetu robu, naplate 2% za zrno kukuruza. To bi, objašnjava, značilo da stočari imaju prihod manji za 2%. Iako silosi, koji su samo skladištari i time samo servis Državnih robnih rezervi, nemaju pravo da uzimaju pomenuti procenat od stočara, pojedini rade po "svom protokolu".


Najviše grla simentalske rase, angusa, šarolea i holštajna

U Agroprofitu navode da je ova razmena omogućila uvid u kapacitete domaćih farmera, te da je za ovih godinu dana uočeno da na srpskom tržištu u najvećoj meri ima kvalitetnih grla simentalske rase, zatim angusa i šarolea. Međutim, nije dobro što, ocenjuje Keco, trećinu ponude čini tovna rasa holštajn:

- Holštajn rasa nije onog kvaliteta kao što su tovne rase simentalac, angus, limuzinsko goveče ili šarole.

Razmena je takođe pokazala da su stočari u Srbiji uvideli da dugoročno bavljenje uzgojem junadi zahteva uzgoj 30, 50 ili 100 grla, te da taj posao ne sme biti socijalna kategorija sa pet, šest ovih životinja.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.