Kako je koronavirus uticao na ekonomije zemalja u regionu

Nemačko-srpska privredna komora (AHK) organizovala je vebinar na temu "Regionalna biznis perspektiva nakon Covida 19", i tim povodom okupila pet sestrinskih komora u regionu.

Predstavnici komora Grčke, Bugarske, Turske, Rumunije i Severne Makedonije razgovarali su na temu donetih državnih mera kao i o trenutnom ekonomskom stanju u svojim zemljama.

Najveći gubici, kako se moglo čuti, zabeleženi su u automobilskoj industriji, turizmu kao i ugostiteljstvu a najveći teret podnele su mala i srednja preduzeća. Iako su sve države preduzele određene ekonomske mere i odobrile ekonomsku pomoć, to ipak nije dovoljno da zemlje isprave krivu ekonomskog pada, te se oporavak u većini zemalja očekuje u 2021. godini.

Mitko Vasilev iz Bugarsko-nemačke privredne komore rekao je da je koronavirus izazvao velike ekonomske i socijalne izazove, sa kojima se nikada ranije nismo suočili. Prema njegovim rečima, čak 90% kompanija u Bugarskoj bilo je pogođeno usled mera donetih zbog koronavirusa i kako bi se sprečio pritisak na zdravstveni sistem.

- Bugarska je odobrila paket pomoći u vrednosti od 2,3 mlrd EUR kako bi se podržala ekonomija i sačuvala radna mesta. Takođe, Evropska komisija odobrila je pomoć od 255 mil EUR u cilju podrške malih i srednjh preduzeća – rekao je Vasilev.

Prema njegovim rečima, uvedene se subvencije za očuvanje radnih mesta.

- Subvencije će se odobravati poslodavcima u najugroženim sektorima privrede i njima će biti pokriveno 60% troškova zarada zaposlenih za jedan mesec - rekao je Vassilev.

U budućnosti, svi ćemo morati da naučimo da živimo sa koronavirusom, rekao je Atanasios Kelemis, iz Grčko-nemačke privredne komore.

On je istakao da je Grčka zabeležila kolaps u turizmu, od kojeg zavisi 25% grčkog BDP-a, a da su osim turizma pogođene i industrija, retail kao i sektor logistike.

- Grčku očekuje recesija i pad od 9,7%. Ali već sledeće godine može imati rast od 7,5%, koji bi bio najviši u Evropi. Ne bih bio iznenađen da pad bude i više od 10%, ali svakako treba imati u vidu prognoze Evropske komisije kako bi moglo da se vidi šta da se uradi – rekao je Kelemis.

On je podsetio i da je Grčka obezbedila paket pomoći od 20,4 mlrd EUR kao i da sezona letovanja i otvaranja granica za strane turiste počinje od 15. juna. Turistima u Grčkoj neće biti potreban test na kovid 19, a neće biti ni karantina.

Kada je u pitanju Severna Makedonija, Razvojna banka te zemlje dala je direktnu finansijku pomoć i u vidu beskamatnih kredita u iznosu od 3.000 EUR do 30.000 EUR mikro, malim i srednjim preduzećima.

Patrik Martens, predstavnik Delegacije nemačke komore za industriju u Severnoj makedoniji rekao je da je ukupna pomoć države privatnom sektoru iznosila 355 mil EUR.

- Za sve zaposlene u privatnim kompanijama koje su pogođene krizom izazvanom širenjem pandemije koronavirusa biće obezbeđena naknada u visini minimalne plate zaposlenih koji se finansiraju iz budžeta u iznosu od 235 EUR - rekao je Martens.

On je istakao i da je Severna Makedonija izvozna zemlja, te da je jasno zašto je korona uticala na industriju.

- Za razliku od Grčke ili Albanije, Severna Makedonija se ne oslanja toliko na turizam, što i može a i ne mora biti prednost – zaključio je Martens.

U Rumuniji ove godine predviđa se recesija od 6,8%, izjavio je Sebastijan Mec iz Rumunsko-nemačke privredne komore, ali i istakao da ovu zemlju, u 2021. očekuje rast od gotovo 4%.

On je istakao da je pokenuta platforma IMM Invest za podršku malim i srednjim preduzećima (SME) zahvaćenim krizom COVID-19. Ovu platformu, mogu koristiti lokalna mala i srednja preduzeća za podnošenje prijava za finansiranje u okviru programa kredita koji podržava država.

Takođe, on je podsetio da je država finansirala plate radnicima koji su bili u statusu "tehničke nezaposlenosti" tj. suspenzije ugovora, te im je država obezbedila 75% plate.

Martin Knap direktor Nemačko-srpske privredne komore kazao je da su zemlje Zapadne Evrope bile iznenađene kako se Srbija uspešno borila sa koronavirusom, što delom pripisuje državnim merama, ali i disciplini građana.

- Građani Srbije imali su dosta strpljenja i razumevanja za mere koje je država donela, što je veoma iznenadilo zapadne zemlje – rekao je Knap.

On se osvrnnuo i na državni paket pomoći od 5,1 mlrd EUR, te je podsetio na tri minimalca koje je država obezbedila svim firmama koje nisu otpuštale radnike, kao i na meru jednokratne pomoći.

- Jedna od mera koje je Srbija uvela, je tzv. "helikopterski novac", iznos od 100 EUR, čija je isplata građanima Srbije počela pre dva dana – rekao je Knap.

Tilo Pal iz Nemačko-turske privredne komore je podsetio prisutne da je Turska još 2018. godine bila zahvaćena recesijom od 25%, a da je u 2019, što ga je veoma iznenadilo, završila sa rastom od 0.9%.

Kako kaže, najveći deo ekonomije Turske oslanja se na izvoz i turizam, a 50% izvoza ide u zemlje EU iako Turska nije članica, te je jasno zašto je ekonomija Turske pretpela veliku štetu usled zabrane kretanja i smanjene trgovine među zemljama

- Retail, restorani, takođe, pretpreli su štetu a auto-industrija, koja je jedan od najznačnijih faktora u ekonomiji Turske, počela je da radi, uz sve zaštitne mere. Poznato je da je ovaj sektor važan, jer pet najvećih proizvođača automobila upravo posluje u Turskoj – rekao je on.

Pahl je rekao i da su domaći letovi u Turskoj počeli, a da se međunarodni očekuju u junu.

On je podsetio da je Turska brzo reagovala kada je u pitanju suzbijanje koronavirusa, da je posle prvog slučaja uvela mere i zatvorila škole, koje sve do septembra neće raditi.