Korona kriza otvorila nova tržišta za smrznuto voće - Kako se tu uklapaju proizvođači iz Srbije?

Iako je virus korona unazadio ekonomiju i doneo gubitke privredi, za pojedine sektore može da bude i šansa za novi posao. Poznavaoci kažu da je, zbog prekinutih dobavljačkih lanaca širom sveta, ovo odlična prilika za proizvođače i izvoznike smrznutog voća širom Evrope, pa tako i iz Srbije. Kao nova tržišta pominju se Južna Amerika i Afrika.

- Pre pandemije, prognoze za Latinsku Ameriku nagoveštavale su rast od 5,8% do 2023. godine, na tržištu duboko zamrznutog voća. Za Bliski istok i Afriku 4.91 %. To su svakako zanimljiva potencijalna tržišta za nas. Međutim, otvaranje novih tržišta će verovatno sačekati kraj pandemije. Koliko će uticati aktivnost virusa, koja je sada prešla na južnu hemisferu, na ekonomije država videćemo u narednom periodu - kaže za eKapiju zamenik generalnog direktora kompanije Mirax Agrar iz Beograda Aleksandra Vučković.

Napominje da je Srbija poznata po dobrom kvalitetu i odličnom ukusu voća, što je njen glavni adut kada je reč o smrznutom voću, jer ima idealne klimatske uslove i vrlopo godno tlo za uzgajanje poljoprivrednih kultura.

Kada je reč o posledicama korona krize, sagovornica kaže da su u kompaniji zadovoljni, jer je delatnost kojom se bave je jedna od najslabije pogođenih korona krizom. Kompanija je čak u prvom kvartalu ove godine zabeležila dupli rast poslovanja u odnosu na prethodnu godinu.

- Taj trend rasta se nastavlja i u aprilu i maju. Sve vreme tokom vanrednog stanja nasi zaposleni su radili. Međutim, teško je dati prognozu za period nakon krize. Realno je očekivati u narednom period globalni pad kupovne moći stanovništva. Ali kao što znamo, hrana spada u osnovne fiziološke potrebe čoveka i samim tim potražnja će uvek biti prisutna. Što se tiče konkurencije, mnoge kompanije koje su u pandemiju ušle sa ne tako dobrim finansijskim pokazateljima, verovatno će se suočiti sa velikim problemima, što će dati više prostora stabilnijim kompanijama - smatra Vučkovićeva.

Proizvođači smrznutog voća iz užičkog kraja imaju iskustvo u ovom poslu dugo oko 50 godina i prisutni su na tržištu više od 40 zemalja iz celog sveta. Kriza izazvana pojavom epidemije virusa covid-19 dovela je do promena u tražnji ovog proizvoda, kao i delom u organizaciji izvoza i transporta.

- Tražnja je nešto uvećana, a organizaciono-transportni izazovi su se uglavnom odnosili na najudaljenija tržišta. U zemlje Zapadne Evrope, koje su i najveće tržište, izvoz je normalizovan. Posebno je značajno što je Evropska komisija ukinula meru kontrole smrznute maline i kupine iz Srbije na prisustvo norovirusa, jer je procenjeno da da su u našoj zemlji preduzete razne mere da se rizik od njegovog prisustva smanji. Tako da pre možemo govoriti o preusmeravanju izvoza ka bližim, odnosno tržištima sa najvećim udelom - kaže za naš portal Ana Lapčević director Regionalne privredne komore Zlatiborskog upravnog okruga .

U ovom kraju proizvodnjom smrznutog voća bavi se oko 250 kompanija, hladnjača, ukupnog kapaciteta 400.000 tona, a broj objekata za skladištenje i preradu je znatno veći.

Na pitanje da li proizvođači imaju dovoljno kapaciteta da se usmere na proširenje tržišta, Lapčevićeva kaže:

- Kapaciteta ima dovoljno, pogotovo kad se ima u vidu da je poslednjih 10-ak godina, prateći ekspaniziju sadnje pre svega maline, izgrađen veliki broj hladnjača. U uslovima povećane potražnje veći problem vidim u obezbeđivanju dovoljnog broja kvalifikovane radne snage, kako u primarnoj proizvodnji tako i u preradi.

Prema mišljenju sagovornice, "najznačajnije komparativne prednosti, kada je u pitanju smrznuto voće iz užičkog kraja, su: ogromno iskustvo u primarnoj proizvodnji svežih plodova, što u kombinaciji sa povoljnim uslovima podneblja doprinosi dobijanju sirovine visokog kvaliteta, kao i ogromno iskustvo u smrzavanju, preradi i drugim tehnološkim aspektima proizvodnje; izuzetno poznavanje uslova na svim svetskim tržištima smrznutog voća i dugogodišnje prisustvo na istim".

Todora Aleksić iz Regionalne razvoje agencije Zlatibor smatra da, kao i ranije, malinari, odnosno hladnjače iz Zlatiborskog okruga u najvećoj meri rade po principu višegodišnjih ugovora i sa starim i proverenim kupcima.

- Dosadašnja tržišta na kojima je završavala malina iz našeg kraja u vezi su sa zapadno-evropskim zemljama, kao što su Nemačka, Francuska, Holandija. Pre svega zbog zahtevanih standarda od strane kupaca na koje su se naši voćari navikli i na koje adekvatno odgovaraju. Svako novo tržište, a tu pre svega mislim na Rusiju, zahteva drugačije standarde, dodatne troškove, velike količine i njihov kontinuitet, što može biti problem sa naše strane – navodi.

Sagovornica pojašnjava da su hladnjače prvenstveno orijentisane na zamrzavanje maline, pa se ona kao poluproizvod plasira na zapadno-evropska tržišta.

- Ključni problem, kada se posmatra voćarstvo našeg kraja, jeste prerada i to viši stepeni, čiji je nedostatak evidentan, pa Zapadna Srbija sem zamrznute maline ne može da se pohvali plasmanom finalnih proizvoda. Veoma mali broj hladnjača, manje od pet, se bavi višim stepenima prerade maline, i to liofilizacijom i njenim čokoladiranjem, i plasmanom takvih proizvoda u malim, modernim pakovanjima na inostrana tržišta. Kapacitet nije sporan, sva malina se skladišti, posebno nakon uključivanja ostalih okruga u otkup maline sa Zlatiborskog okruga - ističe Aleksićeva.

Dodaje da je poslednjih nekoliko godina uzgoj borovnice dobija nešto vise na značaju, ali da njena "reputacija" na evropskom i svetskom tržištu nije dorasla malini. Isti je slučaj i sa suvim šljivama.

Kada je reč o brojkama, u 2019. godini ukupna proizvodnja maline iznosila je 120.058 tona i ostvaren je prinos od 5,1 t/ha.

- Na osnovu podataka koje je Republički zavod za statistiku objavio u septembru 2019. godine, ostvarena proizvodnja maline manja je za 5,5% u odnosu na prethodnu godinu. U 2019. godini izvezeno je 31.000 tona maline sa Zlatiborskog okruga, u vrednosti izvoza od oko 55 mil EUR - navodi Todora Aleksić.

Inače, RRA Zlatibor pruža podršku onima koji se bave smrznutim voće savetovanjem i mentoringom, ali i u vidu kreditne podrške i različitih vidova investicione podrške za koje je zadužena kao "produžena ruka" Fonda za razvoj. Akcenat je na inovacijama i modernizaciji.

Aktuelne smernice za izvoz prerađenog voća potražite ispod teksta.