Izvor: Tanjug | Petak, 15.05.2020.| 13:47
Izdvojite članak Odštampajte vest

Privrednici već podneli zahteve za gotovo 1 mlrd EUR kredita

Ilustracija (Foto: Pixabay.com/Raten-Kauf)
U Srbiji su 23 banke, koje čine 99,94% tržišnog učešća u kreditiranju preduzetnika, mikro, malih i srednjih preduzeća, potpisale ugovor o garantnoj šemi sa Ministarstvom finansija, a tokom ove nedelje banke su primile oko 4.600 zahteva za ovaj vid kreditiranja, u ukupnom iznosu oko 800 mil EUR.

Ministar finansija Siniša Mali kaže da su privrednici već podneli zahteve za skoro 1 mlrd EUR kredita kod banaka u zemlji.

Veliko je interesovanje za kredite iz programa garantne šeme, gde su banke obezbedile 2 mlrd EUR, s ciljem da podrže srpsku privredu kako bi se ublažio udar krize izazvane pandemijom korona virusa, ističe generalni sekretar Udruženja banaka Srbije (UBS) Vladimir Vasić.

- Garantna šema je nastojanje države da uz pomoć banaka najranjivijem segmentu naše privrede daju sredstva kako bi prevazišli problem likvidnosti obrtnih sredstava - kaže Vasić za Tanjug.

Najveći broj zahteva, oko 63%, čine zahtevi mikro i malih preduzeća.

Vasić dodaje da je prema podacima UBS, prosečan iznos koji je potreban malim preduzećima oko 150.000 EUR, dok je prosečan zahtev za kredit kod segmenta mikro preduzeća oko 45.000 EUR. Kod preduzetnika su ti iznosi daleko manji, što je takođe, ocenjuje, očekivano pa iznose oko 25.000 EUR.


Komercijalna banka

Aleksandar Vojinović, direktor sektora za rad sa malim i srednjim preduzećima - Beograd, u Komercijalnoj banci, kaže za Tanjug da imaju veliki broj zahteva privrednika za kredite po garantnoj šemi.

- Očekujemo da će taj broj biti i veći ,jer smo u pripremi garantne šeme komunicirali sa klijentima i veliki broj njih je zainteresovan za predmetne plasmane - navodi Vojinović.

Ugovorom banaka sa državom su utvrđeni parametri koji moraju da se koriste kod odobravanje tih plasmana, pre svega, namena kredita je za likvidnost i obrtna sredstva.

Sredstva su namenjenja za mikro, mala i srednja privredna društva kao i preduzetnike koji su registrovani u APR-u.
Krediti su do 36 meseci sa mogućnošću grejs perioda od 9 do 12 meseci, a maksimum koji privrednik može po ovom osnovu da dobije je 3 mil EUR.

Svaka banka ima i svoju unutrašnju organizaciju i način kako se može aplicirati za ova sredstva, pa tako Komercijalna banka, pored mogućnosti da klijent dođe na šalter i zatraži kredit, može aplicirati i preko sajta te banke, gde su objavljene posebne imejl adrese na koje klijenti mogu podneti zahteve.


Poštanska štedionica

Prijavljivanje po osnovu ugovora koji je banka zaključila sa Ministastvom finansija odnosno Vladom Srbije i Narodnom bankom Srbije počelo je ove nedelje i u banci Poštanska štedionica, gde se već prvog dana prijavilo više od stotinu zainteresovanih klijenata.

Direktor sektora za poslove sa privredom u Banci Poštanska štedionica Maja Ogrizović kaže za Tanjug da su procedure jednostavne i da se krediti, osim za finansiranje nabavke obrtnih sredstava i tekuću likvidnost, mogu koristiti i za refinansiranje postojećih kredita, koji dospevaju do kraja ove godine.

- Mogu se obratiti sva registrovana poljoprivredna gazdinstva koja su registrovana u APR-u kao preduzetnici, sami preduzetnici, pravna lica koja su po Zakonu o računovodstvu razvrstana kao mikro, mala ili srednja pravna lica -objašnjava Ogrizović.

Krediti mogu biti ili dinarski gde su kamatne stope jednomesečni Belibor + 2,5 procentnih poena, ili pak za indeksirane kredite sa valutnom klauzulom gde su kamatne stope tromesečni Euribor + 3 procentna poena.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.