Da li je posle korona krize realna zabrana rada nedeljom u trgovinama? - Sindikat za ovaj zahtev dobio blagoslov Crkve

Ilustracija (Foto: Robert Kneschke/shutterstock.com)

Ministartsvo trgovine je u januaru ove godine donelo rešenje o formiranju radne grupe , čiji je zadatak, kako je tada navedeno, "sagledavanje svih aspekata eventualne oduke o zabrani rada nedeljom trgovinskih objekata u Srbiji".

Ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić tada je napomenuo da je reč o 300.000 ljudi koji rade u trgovini, te da ova grana privrede donosi 10% srpskog BDP-a, a 15% svih zaposlenih u Srbiji radi u ovom sektoru.

- Mi moramo da vodimo računa, sa jedne strane, o tim ljudima, njihovim interesima i pravima, a sa druge strane da vodimo računa o našoj ekonomiji i privredi i da vidimo koliko će to da utiče - rekao je tada Ljajić .

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković pozdravila je odluku Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija da formira radnu grupu, podsetivši da je inicijativu za dopunu Zakona o trgovini uputila sredinom decembra 2019. godine.

U međuvremenu je Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata saopštila da dobija sve veću podršku trgovinskih lanaca i građana za inicijativu zabrane rada trgovina nedeljom. Oglasio se krajem januara i ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević , koji je naveo da bi trebalo ostaviti poslodavcima i radnicima da se dogovore kako će organizovati rad, te da bi se odluka o zabrani rada nedeljom negativno odrazila na turizam, koji beleži rast u Srbiji.

Istraživali smo da li je situacija sa virusom korona nešto promenila u vezi sa ovom temom.

ASNS: Korona kriza argument više za traženje zabrane rada nedeljom

Predsednica ASNS Ranka Savić smatra da u vreme pandemije "mnogi od nas nisu ništa naučili, izvukli pouke i krenuli nekim drugim putem, boljim, humanijim i solidarnijim".

- Naša politička elita nastavlja po starom, za nijansu i agresivnije, jer se približavaju izbori. Potpuno smo svesni da odluke u ovoj zemlji donosi jedan čovek, predsednik Srbije. Sva moja očekivanja da će se posle ove svetske pandemije čovek staviti u centar, već sada su izneverena. Kriza je pokazala svu ranjivost, ali i ogromnu hitnost, građanina, čoveka, radnika. Kada je on ugrožen staje cela ekonomija, privreda, kultura, staju države - napominje.

Dodaje da bi logičan zaključak i posledica cele situacije trebalo da bude okrenutost "malom" čoveku i njegovim potrebama mnogo više nego do sada.

- Potreba tog čoveka je i da ima nedelju kao dan odmora. Da ima dan koji provodi sa porodicom, familijom i prijateljima. ASNS će obnoviti zahtev za zabranom rada nedeljom, jer smo izvukli dobre pouke iz korona krize. Ona će nam biti argument više za traženje ove zabrane. Novi argument će nam biti i podrška Srpske pravoslavne crkve i patrijarha Irineja, od kojih smo dopisom tražili da se izjasne u vezi ove naše inicijative i dobili blagoslov - kaže Savićeva za eKapiju.

Napominje i da su svesni ekonomske krize i njenih posledica, ali i uvereni da zabrana rada nedeljom neće bitno, ni suštinski, uticati na situaciju u Srbiji.

- Mala je cena zabrane rada nedeljom, a veliki je dobitak po zdravlje, sreću, psihički mir svakog zaposlenog u trgovini - zaključuje.

Janković: Najvažnije sanirati posledice po privredu i građane

Poverenica Brankica Janković navodi da je ovom trenutku najvažnije sanirati posledice po privredu i građane nastale posle dvomesečne borbe protiv širenja virusa covid-19 i sprovoditi mere zaštite koje su i dalje na snazi.

- Ne treba zaboraviti da je rizik od ponovnog vraćanja virusa prisutan i da je zaštita javnog zdravlja i dalje najvažniji zadatak za sve društvene aktere. Verujem da postoje prioriteti za koje svako od nas mora imati razumevanja i pružiti podršku u njihovom sprovođenju, svako u svom domenu - dodaje.

Ističe da je virus korona još jednom potvrdio činjenicu da iznenadne životne okolnosti mogu menjati i najbolje izrađene planove:

- U ovom trenutku najvažnije je preduzeti mere za oporavak privrede, sačuvati radna mesta, pomoći onim građanima koji su više bili pogođeni pandemijom poput nezaposlenih, siromašnih, Roma i drugih ugroženih grupa. Važno je uložiti sve napore da se ojača sistem zdravstvene zaštite, jer poučeni ovim iskustvom moramo uraditi sve što je do nas da se obezbedi efikasno funkcionisanje svih javnih službi. Sada je prilično jasno da će bezbednosni izazovi, rizici i pretnje u budućnosti svakako podrazumevati i ovakve vrste ugrožavanja celokupnog društva, a samim tim i privrede.

Zabrana rada nedeljom u drugim zemljama

Kada govorimo o regionu, iako se u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj o ovoj temi raspravljalo, ideja je realizovana u martu 2019. godine samo u Crnoj Gori .

Govoreći o svetu, Grčka, Austrija, Belgija, Kipar, Češka, Francuska, Nemačka, Mađarska, Island, Luksemburg, Holandija, Španija, Poljska i Velika Britanija imaju jasna pravila o tome ko može, a ko ne može da radi nedeljom, pisao je prošle godine BBC . Italija je planirala uvođenje zabrane, ali su ekonomisti izračunali da bi takva odluka zemlju mogla da košta više od 10 mlrd EUR.

Osim ovog modela postoji i onaj u skandinavskim zemljama, koje prednjače u uvođenju četvorodnevne radne nedelje.

Aleksandra Kekić