Ekonomisti: U poslednjem kvartalu srpska privreda mogla bi da živne

U poslednjem kvartalu ove godine srpska privreda bi mogla da živne ukoliko ne dođe do drugog talasa korona virusa i većih posledica, a optimizam bi trebalo da bude umeren jer je srpska ekonomija dosta usmerena na evropskim, pa samim tim i dalje prilike zavise od razvoja i oporavka zemalja u Evrozoni, rečeno je na onlajn konferenciji, održanoj juće, 8.maja, čija je tema bila kako korona virus utiče na tržište i koje promene nameće poslovanju.

Predsednik Saveza ekonomista Srbije (SES) Aleksandar Vlahović rekao je da je zbog virusa korona srpska privreda izgubila praktično dve godine za rast i dodao da će se privreda zemlje vratiti na nivo kakav je imala u februaru ove godine u januaru 2022. godine.

Od svih prognoza za srpsku privredu, najbliža mu je, rekao je Vlahović, prognoza Evropske komisije koja je procenila da će srpska privreda pasti za 4%, a onda sleće godine porasti za 6%.

- Očekujem da će u poslednjem kvartalu ove godini doći do oživljavanja, uz preduslov da nema drugog talasa virusa korona ili da nema posledica koje taj drugi talas može da izazove - rekao je Vlahović.

On je podsetio i da su stručnjaci Makroekonomskih analiza i trendova (MAT) nedavno saopštili podatke da je industrijska proizvodnja u prvom kvartalu porasla 4%, pre svega zbog rezultata ostvarenih u januaru i februaru, ali da je pad usledio u martu.

Ti podaci govore, kaže Vlahović, da je kriza pogodila automobilsku industriju, proizvodnju osnovnih metala, kao i sve one industrije koje zahvataju jedan neprekidan lanac proizvodnje i prodaje, a koji je pogođen zbog zatvaranja granica.

Ističe da izlazak Srbije iz krize ne zavisi samo od nje, jer srpska ekonomija zavisi od razvoja i oporavka zemalja u Evrozoni.

- Projekcije Evropske komisije i Evropske centralne banke su da će pad u Evrozoni biti 7,5%, dok će u nekim drugim zemljama, poput Velike Britanije, ove godine biti najveći pad u poslednjih 300 godina od 15% - ukazao je Vlahović.

Dodaje i da bez oporavka SAD neće biti oporavka ni ekonomija Evrozone, a bez Evrozone teško da će Srbija, kao jedna malo zemlja, moći da ima brži oporavak.

Vlahović kaže da je SES nekoliko dana pre predstavljanja paketa mera dao preporuke Vladi u kom pravcu one treba da idu i da se ispostavilo da su se usaglasili u većini stvari.

Najvažnije je kaže da se sačuva likvidnost preduzeća upravo kroz odlaganje plaćanja poreza na zarade, doprinose…

Istakao je da će od velike pomoći biti najavljena pomoć EIB od 1, 7 mlrd EUR.

Direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju Privredne komore Srbije Mihailo Vesović istakao je da je dobra vest to što se aktivnosti privrede vraćaju u normalu i dodao da će od ponedeljka 80 do 90% privrede u prerađivačkoj industriji biti aktivne.

I on je saglasan sa Vlahovićem da će se brzina oporavka i razvoja ekonomije zemlje zavisiti od dešavanja na globalnom tržištu.

Vesović ukazuje i da je u Srbiji tokom vanrednog stanja ostalo bez posla između 7.000 i 8.000 ljudi, dodajući da to nije "drastičan udar" na nezaposlenost.

Kaže da su mere takve da najviše podržavaju mikro, mala i srednja preduzeća i preduzetnike, te imaju socijalni aspekt i usmerene su na "trenutno gašenje požara", dok će drugi deo mera, krediti iz Fonda za razvoj i garantne šeme dogovorene preko banaka, dati efekte u drugoj polovini godine.

Vesović kaže da je sada fokus PKS da se pomogne sektorima koji su najviše pogođeni i da izvrše pritisak na vladu da donese sektorske mere.

- Naša očekivanja su da će početak sledeće godine biti povratak na neku nultu tačku i mislim da će tada proizvodnja krenuti ubrzanim rastom podvukao je Vesović.

Izvršni direktor Saveta stranih investitora Aleksandar Ljubić rekao je da je ovo bila potpuno nova situacija za sve privrednike.

Savet stranih investitora je pohvalio mere države koje su, kako kaže Ljubić, pre svega pomogle kompanijama da privremeno prevaziđu probleme na tržištu.

- Mere su takve da pokrivaju samo prvo pouluvreme pandemije i nadam se da neće biti drugog talasa i da ćemo uspeti svi da se vratimo biznisu vrlo brzo, ali moramo da budemo u pripravnosti kao da će drugi talas doći - rekao je Ljubić.

On je naveo da je činjenica da je paket mera usmeren prevashodno ka malim i srednjim preduzećima i da je to takođe važno za velike kompanije jer su male njihovi podizvođači.

Bela knjiga Saveta investitora, kaže, biće okrenuta ka hitnim merama koje treba usvojiti u slučaju pojave nove pandemije kako bi privreda bila spremnija nego sada.

Navodi da će velike kompanije takođe pretrpeti gubitke zbog ove pandemije, ali da će im biti lakše da se oporave.

Predsednik Poslovnog kluba Privrednik Zoran Drakulić smatra da je kriza izazvana virusom korona teža nego ona 2008. godine, jer tada nije bilo zatvaranja granica, avio-saobraćaja, fabrika...

- Ova kriza je dublja, koštaće nas tri, četiri puta više i duže će trajati. Još nismo svesni posledica koje ćemo imati, i nadam se da neće biti drugog talasa i da neće biti težak kao ovaj prvi - rekao je Drakulić.

Ono što bi trebalo da brine, kaže, jeste situacija na evropskom, kineskom i američkom tržištu, koje utiču na ukupnu ekonomiju u svetu.

- Prema tome, ja ne bih delio optimizam da ćemo mi biti mnogo bolji od svih drugih. Mislim da treba da budemo oprezni i svesni, više nego optimisti i da realno sagledamo sve te činjenice - ocenio je Drakulić.

Istakao je da su mere pomoći države "realne u odnosu na ono što imamo" i da su dovoljne ako kriza ne potraje dugo.

Kaže da bi sada trebalo pomoći sektorima koje su najviše pogođeni u ovoj krizi.

On je naveo da pametne zemlje već sada razmišljaju kakva će biti njihova ekonomija u narednih 10, 15 godina, jer je jasno da više ništa neće biti isto.