Crna Gora će morati dodatno da se zaduži oko 600 mil EUR

Crna Gora će, za prevazilaženje posledica krize izazvane pandemijom koronavirusa, morati dodatno da se zaduži oko 600 mil EUR, ocenio je dekan Ekonomskog fakulteta Nikola Milović i dodao da nikada nije postojalo veće opravdanje za zaduživanjem.

On je kazao da će se novim zaduženjem, koje je neophodno, očuvati životni standard građana i izbeći mera smanjenja plata, ali i podstaći ukupna privreda.

- Mi smo u prethodne tri i po godine imali konsolidovanje javnih finansija. Ministar finansija Darko Radunović je trebalo da ubere plodove svog napornog rada za prethodne tri godine. Smanjen je budžetski deficit i u ovoj situaciji je trebalo da dođe do postepenog pada javnog duga, ali globalna pandemija će proizvesti situaciju da će Crna Gora morati dodatno da se zaduži - rekao je Milović za Info biro.

Prema njegovim rečima, procena je da će kroz aranžman kod Svetske banke, Međunarodnog moentarnog fonda (MMF), kao i kroz direktna zaduženja, to biti između 550 i 600 mil EUR.

Milović smatra da je paket mera koji je Vlada već donela, kao i predloženi dodatni paket mera koji će biti usvojen tokom ove sedmice, dobar odgovor na novonastalu situaciju.

- Mere koje su donete su pravovremene, socijalne, ekonomske i tretiraju i novo zapošljavanje i dat im je karakter kratkoročnih. Moramo povesti računa o njihovoj dobroj implementaciji i monitoringu njihove primene. Sa kratkoročnih mera treba preći na strategiju dugoročnog razvoja - naveo je Milović.

On je kazao da je potrebno izvući pozitivna i negativna iskustva iz krize 2008. godine, koja su u vezi sa načinom na koji je država Crna Gora reagovala tada. Ključ snage te krize i negativnog uticaja na celu ekonomiju odnosio se na smanjenje poverenja u bankarski sistem.

- Sada imamo potpuno drugačiju situaciju. Bankarski sektor je visoko likvidan i u prošloj godini je ostvario rekordne nivoe profitabilnosti, sa profitom koji je iznosio preko 50 mil EUR. Bankarski sektor u tom delu beleži rast svoje aktive. Imamo razuđen sistem, sa većim brojem banaka i imamo ono što je sada ključno u Crnoj Gori, a to je poverenje između građana, privrede i banaka - rekao je Milović.

Banke su, kako je dodao, i po izbijanju pandemije izazvane novim koronavirusom, nastavile snažno da kreditiraju privredu i stanovništvo.

- Stoga su mere koje treba predložiti izuzetno jaka aktivnost Centralne banke (CBCG), koja treba da nastaviti jačanje likvidnosti banaka kroz obezbeđenje dodatnih sredstava za banke iz inostranstva i pomoći bankarskom sektoru koji treba da plasira taj novac u crnogorski sistem - kazao je Milović.

Novi krediti koji će uslediti po završetku moratorijuma za refinansiranje postojećih kredita treba da omoguće duže rokove otplate, niže kamatne stope, pomoć i podršku prvenstveno onim preduzećima koje su orijentisane na proizvodnju, deo novih investicija i na one segmente koji se tiču turističke privrede.

- Turističkoj privredi treba dati mnogo duži grejs period, jer moramo da razmišljamo o tome kakva će biti naša sezona naredne godine, i maksimalno ih treba rastretiti - smatra Milović.

On je naveo da je neophodna koordinacija i pravovremenost svih mera na obuzdavanju efekata krize. Takođe je važno snažno insistirati na završetku već započetih krupnih projekata, osnažiti zajedničko delovanja fiskalne i monetarne politike, ali i drugih subjekata privrednog života.

- Treba podstaći ulaganja stanovništva i privrede, koja se tiču depozitnog finansiranja projekata. Pokušati da se preko privatnih investitora velikih domaćih preduzeća dođe do dodatnog kapitala za ulaganje. Sve ovo mora da bude koordinacija kako ne bismo doživjeli ekspanziju rizika i prelivanje krize na realni sektor - rekao je Milović.

Prema njegovim rečima, dugoročni ciljevi i ukupna ekonomska politika na dugi rok mora biti bazirana i dalje na velikim infrastrukturnim projektima, sektorski posmatrano, saobraćaj, energetika, turizam i poljoprivreda.