Dragan Santovac, zamenik predsednika Izvršnog odbora Komercijalne banke - Na pragu smo prve milijarde evra devizne štednje

Dragan Santovac

Proces prve faze dokapitalizacije Komercijalne banke, koji će zajednički sprovesti grupa institucionalnih investitora predvođenih Evropskom bankom za rekonstrukciju i razvoj, biće realizovan početkom januara, dok se nadamo i želimo da se finalizuje kada svoj udeo unese i naš sadašnji najveći akcionar - država, što će se prema planu desiti do 2013. godine.

- Svaka dokapitalizacija, posebno ova, teška 120 mil EUR, veoma je značajna za poslovanje naše banke. Njen kvalitet je suštinske prirode. Ona ima razvojni karakter i pomoći će nam da unapredimo kvalitet poslovanja, da ojačamo kreditni potencijal i naše ogranke u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini, da ojačamo zaštitu od rizika i učinimo druga kvalitativna unapređenja koja znače dobitke na dugi rok - kaže u intervjuu za "Danas" Dragan Santovac, zamenik predsednika Izvršnog odbora Komercijalne banke, napominjući da ta banka nema problema s likvidnošću jer je i do sada imala dvostruko veći pokazatelj likvidnosti nego što je propisano odlukom Narodne banke Srbije.

Da li će dokapitalizacija dovesti do promena u vlasničkoj i upravljačkoj strukturi?

- Kada se dokapitalizacija obavi na način kako je planirano i kako je ugovoreno između najvećih, sadašnjih i budućih akcionara, sadašnje promene u vlasničkoj strukturi, ni u prelaznom periodu, do 2013. godine, a ni nakon što država uplati svoj udeo, neće se odraziti na promene relacija u upravljačkoj strukturi najvećih akcionara banke, koja se pokazala kao veoma uspešna formula.

A u slučaju da država u roku od tri godine ne sprovede svoj deo dokapitalizacije, kako je predviđeno?

- Ne mislim da iko od učesnika u važećem ugovoru ima interes da ne realizuje preuzete obaveze i prava, a posebno ne država, koja je odavno neskriveno izjavila da joj je Komercijalna banka jedan od najuspešnijih "vlasničkih" projekata. Ako bi se ipak to dogodilo, naravno da bi došlo do promene upravljačke strukture u korist ostalih vlasnika, koji ovih dana uplaćuju svoje udele. Ali, ta opcija čak ni njima ne bi odgovarala, pošto je veći njihov dobitak iskazan rastom ukupne snage banke, nego eventualni asimetrični dobitak kroz relativni rast učešća u upravljačkoj strukturi.

Kako vidite 2009. godinu po pitanju kreditne tražnje i štednih uloga građana?

- Ovo je godina realnosti i sučeljavanja sa realnim potrebama, tako da je tražnja za kreditima u izvesnoj meri umanjena. To je uzrokovano činjenicom da se i građani sve odgovornije ponašaju prema svojim budućim obavezama i da sve realnije sagledavaju svoj kreditni potencijal, posebno gledan kroz prizmu rastuće ekonomske neizvesnosti. Zaduživaće se oni koji imaju preku potrebu i ekonomski potencijal da podnesu otplatu. Ukoliko se ostvare planske projekcije nadležnih institucija o blagom rastu bruto domaćeg proizvoda, onda je realno očekivati i isti takav, blagi rast tražnje. Ali, svaki optimizam u pogledu nekog bržeg rasta, bio bi sigurno i nerealan i neodmeren. Na drugoj strani, više nego evidentna je tendencija rasta štednje, koja se u prethodnih nekoliko meseci naglo ubrzala. Moglo bi se sa dosta osnova reći da je štednja eksponencijalna funkcija poverenja u banke. Komercijalna banka uživa reputaciju banke sa najvećim poverenjem i, posledično, ubedljivo najvećom štednjom. Očekujem da će dokapitalizacija ovo poverenje dodatno ojačati i da će štednja nastaviti da raste tempom koji nas ovih dana dovodi na granicu prve milijarde evra devizne štednje.

Monetarni odbor NBS-a je na jučerašnjoj sednici po drugi put za vrlo kratko vreme smanjio referentnu kamatnu stopu. Da li će pad repo stope i njena eventualna dalja redukcija uticati na sniženje kamata u 2010?

- Po definiciji na dinarske kredite, hoće. A u praksi, sasvim verovatno, iako su aktivne kamatne stope determinisane cenom depozita koja ne prati tendenciju repo stope, zatim premijom rizika i visinom oprerativnih troškova banke. Banka čini sve napore u pravcu smanjenja kamatnih stopa uz sadejstvo pravila "konkurencije" plasmana.

Kakva je struktura kreditnih plasmana vaše banke prema vrsti izvora finansiranja?

- Depoziti stanovništva su 30. novembra iznosili 100,6 milijardi dinara (1,1 mlrd EUR) odnosno 57,8% ukupnih depozita, dok depoziti pravnih lica, banaka i finansijskih institucija iznose 73,3 milijarde dinara (0,8 mlrd EUR) odnosno 42,2% ukupnih depozita. Najveći deo depozita stanovništva je u stranoj valuti, dok dinarski depoziti pravnih lica i finansijskih institucija iznose 47,6 milijaridi dinara (64,9%), a devizni depoziti iznose 25,7 milijardi dinara (35,1%). Nasuprot izvora u kojima dominiraju depoziti stanovništva, na strani aktive dominiraju krediti i plasmani pravnim licima, bankama i finansijskim institucijama koji krajem novembra iznose 79,6 milijardi dinara (0,8 mlrd EUR) i u ukupnim plasmanima učestvuju sa 68,4%. Plasmani stanovništvu na isti datum iznose 36,8 milijardi dinara (0,4 mlrd EUR) i u ukupnim plasmanima učestvuju sa 31,6%. Posmatrano po nameni krediti stanovništvu su najvećim delom odobreni za kupovinu i adaptaciju stambenih objekata, kupovinu automobila i trajnih potrošnih dobara. S druge strane, krediti pravnim licima su najvećim delom odobravani za finansiranje proizvodnje, za nabavku trajnih obrtnih sredstva, a u toku 2009. godine odobravali su se i krediti sa subvencionisanim uslovima otplate pod pokroviteljstvom Vlade Srbije.

Da li ćete u 2010. povećavati ili smanjivati ukupan iznos plasmana i u kom segmentu očekujete najveći razvoj?

U središtu naše pažnje neće biti kvantitet plasmana, posebno ne po svaku cenu, po cenu rasta neizvesnih i rizičnih plasmana. Prioritet ćemo dati kvalitetu, pravilnom odabiru najkvalitetnijih projekata i najperspektivnijih klijenata, plasiranju na srednji i dugi rok, u razvoj, a ne u zatvaranje dubioza. Dakle, obim i strukturu naših plasmana određivaće kvalitet zajmotražilaca i njihovih programa, a ne formalni kvantitativni planovi. Kreditne plasmane usmeravaćemo i na one kategorije i klijente koji su u prethodnom periodu pokazivali visoke stope urednosti u vraćanju, sa jasnom i definisanom vizijom svog biznisa, kao i na balansiranje smera plasmana sa smerom izvora sredstava za kredite.

Da li planirate dalje širenje u regionu u 2010.?

- Jedan od bitnih razloga dokapitalizacije je želja i potreba suštinskog jačanja i razvoja naših postojećih subsidijara.

Privatizacija

- Pitanje dokapitalizacije je regulisano ugovornim odnosom između države, Evropske banke za obnovu i razvoj i novih profesionalnih investitora na način da će se država izjasniti o nameri i načinu procesa privatizacije do 2012. godine, a sam proces bi trebalo da se završi do kraja 2015. godine - kaže Santovac u odgovoru na pitanje da li vidi privatizaciju Komercijalne banke u dogledno vreme.

Novosti

- Naši klijenti mogu da očekuju lepe vesti iz Komercijalne banke. Poslovanje ćemo unapređivati i osavremenjivati pre svega u cilju benefita naših klijenata. Umećemo i da cenimo i da nagradimo njihovo ogromno poverenje. Počev, na primer, od kvalitetnih kamata na štednju, dodatno poboljšanih uz novogodišnju čestitku, preko novih oblika najsavremenijeg elektronskog i mobilnog poslovanja, do novih i usavršenih kartičarskih proizvoda, od kojih će, uz dvadesetak postojećih, uskoro startovati "viza internet" i "biznis master" kartica - kaže Dragan Santovac, zamenik predsednika IO Komercijalne banke.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Danas" od 29.12.2009. godine)