Radmilo Savić, direktor "Beogradskih elektrana" - grejanje biomasom bez čađi i dima

Radmilo Savić

"Beogradske elektrane" predvode inicijativu zamene uglja sa biomasom kako bi energetska efikasnost bila veća i kako bi sve to imalo više ekonomskog smisla. USAID Projekat za razvoj konkurentnosti Srbije sarađuje sa "Beogradskim elektranama" na projektu podizanja svesti o prednostima korišćenja biomase. O tom inovativnom pristupu govori Radmilo Savić, direktor "Beogradskih elektrana".

Kada i zašto su "Beogradske elektrane" počele sa zamenom uglja, sa čvrstom biomasom (peletima i briketima)?

- U skladu sa savremenim evropskim i svetskim trendovima, a suočeni sa neprekidnim rastom cene fosilnih goriva, JKP "Beogradske elektrane" već više godina posebnu pažnju posvećuju povećanju energetske efikasnosti i ekologiji istražujući mogućnosti za primenu obnovljivih izvora energije u procesu proizvodnje toplotne energije za grejanje grada Beograda. Problematika je posebno značajna kada se u obzir uzmu i problemi globalnog zagrevanja, kao posledica sagorevanja fosilnih goriva.

U proteklih 30-tak godina, JKP "Beogradske elektrane" su ugasile više od 1.000 lokalnih kotlarnica koje su kao gorivo koristili mazut ili ugalj, potrošače povezale na sistem velikih toplana koje kao gorivo koriste prirodni gas i time značajno doprineli poboljšanju kvaliteta vazduha za žitelje glavnog grada. Tehnički nije moguće sve kotlarnice ugasiti na ovaj način ili sprovesti njihovu gasifikaciju. Pojedine će raditi još duži niz godina. Za njih je potrebno pronaći kvalitetno tehničko rešenje, koje je u isto vreme ekonomski i ekološki opravdano.

U kotlarnicama se nalaze kotlovi različitih tipova i proizvođača koji toplu vodu proizvode na bazi sagorevanja tečnog, čvrstog ili gasovitog goriva. U ovom trenutku su posebno za analizu interesantni kotlovi koji koriste ugalj. Ugalj, kao fosilno gorivo koje proizvodi pri sagorevanju znatne količine štetnih produkata potencijalno se može zameniti sa čvrstim biogorivom različitog porekla (drvo i drvni otpad, ostaci ratarske proizvodnje). U sledećoj fazi, potražiće se adekvatno rešenje za kotlove koji koriste tečna goriva - lako ulje za loženje i mazut.

Radmilo Savić

Iako se problematikom korišćenja čvrste biomase u energetske svrhe bavim više od 20 godina, masovnija primena nije bila moguća usled nedostatka domaće proizvodnje i pored velike sirovinske baze koju Srbija ima. Pre dve godine situacija se promenila i na tržištu se pojavljuju energetski peleti i briketi od drvne biomase domaće proizvodnje. Pozitivno je što se svakih nekoliko meseci otvaraju novi proizvodni kapaciteti, jer nastaje zdrava konkurencija i dobri tržišni uslovi. Masovna i stabilna domaća proizvodnja peleta i briketa od biomase je važan preduslov za njihovu primenu u sistemima daljinskog grejanja.

U razvijenim zemljama je značajan udeo toplotne energije koja je proizvedena na bazi ovog obnovljivog resursa. Na tržištu je dostupna široka paleta kotlova i ložnih uređaja specijalizovanih za sagorevanje čvrste biomase u različitim oblicima. Ukoliko su dostupni fondovi ili sopstvena sredstava za investicije, jednostavno je umesto postojećih izgraditi nove toplotne izvore projektovane za određeni oblik biomase. Isto je moguće uraditi i kod nas. Ali sredstava za investicije nema. Zato smo problem posmatrali iz drugog ugla: da gorivo (biomasu) prilagodimo postojećim kotlovima i tehničkim mogućnostima toplotnih izvora.

Tokom grejne sezone 2007/08 odobren mi je zahtev da sprovedem ispitivanje u realnim uslovima koje će dati odgovor na pitanje: Da li je i pod kojim uslovima moguća direktna zamena uglja sa čvrstom biomasom? Ispitivanje je sprovedeno tokom februara i marta 2008. godine na pet toplotnih izvora. Na bazi detaljnog izveštaja doneta je odluka o zameni uglja sa čvrstom biomasom kao primarnim gorivom.

Kakve rezultate su dala polazna ispitivanja korišćenja biomase za grejanje?

U zavisnosti od kotla i karakteristika postrojenja, rezutati su bili različiti. Na pojedinim lokacijama smo dobre rezultate "dobili iz prve". Zatim smo pristupili kvalitativim podešavanjima, prvenstveno odnosa količina goriva i vazduha sa ciljem dobijanja maksimalnih performansi procesa. Kod pojedinih kotlova nismo bili zadovoljni rezultatima, pa smo menjali oblik, dimenzije i karakteristike novog goriva. Eksperimentalnim putem smo došli do optimalnih rezultata. Svako postrojenje, svaki kotao ima svoje specifičnosti i odgovarjuće uputstvo za primenu peleta odnosno briketa. Za sve vreme ispitivanja nije bilo nikakvih poremećaja u isporuci toplotne energije našim korisnicima. Da se nešto dešava, naši korisnici u neposrednoj blizini su primetili jer nije bilo čađi i dima, a stanovi su bili zagrejani.

Obavljena ispitivanja i meranja su u finalnoj varijanti pokazala odlične rezultate. Kada je pelet u pitanju i bolje od očekivanih. Svi rezultati su naknadno potvrđeni i tokom dugotrajnog neprekidnog rada postrojenja sa novim gorivom. Za verodostojnost rezultata su se pobrinule akreditovane laboratorije koje su obavile neophodna merenja energetskih i ekoloških karakteristika.

Radmilo Savić

Celokupna ispitivanja su rađena u saradnji sa profesorom Miroljubom Adžićem i njegovim timom iz Laboratorije za goriva i sagorevanje Mašinskog fakulteta u Beogradu.

Jedan od značanih rezultata ispitivanja nije tehničke prirode: zainteresovanost i učešće rukovodilaca i posada kotlarnica u celokupanom projektu. Često su dolazili i kada nisu bili dežurni kako bi se lično uverili u napredak ispitivanja. Brzo prihvatanje novog goriva od strane osoba koje treba direktno i svakodnevno sa njim da rade bio je još jedan dokaz da smo na pravom putu.

U koliko kotlarnica u Beogradu se koristi biomasa i kakvi su planovi za ovu grejnu sezonu po pitanju korišćenja biomase?

Čvrsta biomasa kao zamena za ugalj se trenutno koristi u devet različitih toplotnih izvora u sastavu JKP "Beogradske elektrane". Konkretnije, sedam kotlarnica, uglavnom na području Karaburme koristi briket. Ukupna instalisana snaga ovih kotlarnica je 14,5 MW. Kotlarnica "Senjak" i toplana "Barajevo" sa instalisanom snagom od 9,5 MW kao gorivo koriste pelet. Ovi objekti tokom prosečne zime za proizvodnju toplotne energije za grejanje stanova utroše oko 2.000 tone peleta i oko 2.300 tona briketa.

Preostala je samo jedna toplana koja koristi ugalj sa instalisanim kapacitetom od 7MW -toplana u Sremčici. U planu je da se tokom ove grejne sezone sprovede ispitivanje i za ovaj toplotni izvor sa ciljem zamene uglja sa biomasom kao primarnim gorivom.

Koje su prednosti korišćenja peleta u odnosu na ugalj i druga fosilna goriva?

Poređenjem energerskih, ekoloških i ekonomskih pokazatalja, sve prednosti su na stani čvrste biomase. Osnovne prednosti korišćenja peleta i briketa u odnosu na ugalj su: postizanje kvalitetnijeg sagorevanje goriva u kotlovima čime se povećava stepen iskorišćenja primarnog goriva, značajno smanjenje emisije zagađujućih materija, stvaranje značajno manje količine pepela, čime se rešavaju i problemi skladištenja, odvoza i deponovanja istog, eliminasno je prljanje okoline usled rastura goriva pri transportu, istovaru i skladištenju, poboljšani su uslovi rada radnika.

Kakav je uticaj sagorevanja biomase na smanjenje emisija zagađujućih materija i uopšte uticaj na životnu okolinu građana?

Radmilo Savić

Doprinos smanjenju zagađenja životne sredine je svakako značajan. Smanjenje emisije CO2 (koji utiče na efekat staklene bašte) se meri u hiljadama tona po grejnoj sezoni. Količina ugljenmonoksida je smanjena za dva do tri puta. Emisija sumpornih oksida je potpuno eliminisana, dok je količina azotovih oksida prepolovljena. Emisija praškastih materija i čađi je značajno smanjena. Dodatni efekat je vidno čistija okolina kotlarnica jer neme leteće prašine i čađi koja je primetna kod rada sa ugljem, a uočava se na kolima, teresama, pa i u najbližim stanovima.

Koji su planovi "Beogradskih elektrana" za predstojeće godine po pitanju korišćenja biomase?

Mi smo postigli maksimum kada je u pitanju korišćenje čvrste biomase kao osnovnog goriva bez investicija i rekonstrukcija postojećih topotnih izvora i kotlova. Naše želje su da se biomasa koristi i na drugim mestima, ali to prvenstveno zavisi od raspoloživih sredstava za investicije. Kotlarnice koje kao gorivo koriste mazut ili lako ulje za loženje moraju da budu u manjoj ili većoj meri rekonstruisane kako bi koristile obnovljiv izvor energije – čvrstu biomasu. U tehničkom, ali i finansijskom pogledu, rekonstrukcija sa promenom goriva ima opravdanja u slučajevima kada su oprema i kotlovi dotrajali, a kotlarnica nije u u narednom periodu predviđena za gašenje.

Ako dođe do potrebe za izgradnjom popuno novih kotlarnica i/ili toplana, sigurno će se kroz studije opravdanosti analizirati i mogućnosti izgradnje "ekoloških toplotnih izvora", odnosno mogućnost primene specijalizovanih kotlova koji koriste biomasu kao gorivo.

Vaša preporuka drugim gradovima i toplanama koji razmatraju mogućnost korišćenja biomase za grejanje?

U Srbiji je u pogonu veći broj kotlarnica koje kao gorivo koriste ugalj. Bez investicija, uz poštovanje određenih pravila, u većini kotlova je moguće direktno primeniti čvrstu biomasu kao gorivo. Potrebno je samo pažljivo odabrati geometriju biomase (dužinu i širinu komada – pelet ili briket) u cilju optimizacije procesa sagorevanja uz postizanje dobrih ekoloških karakteristika.

Na bazi iskustva "Beogradskih elektrana", u Beogradu se razmišlja o zameni uglja sa čvrstom biomasom u individualnim kotlarnicama koje greju obdaništa i škole, gde god je to tehnički moguće. Praktično, za kratko vreme i bez finansijskih izdataka, sadašnja potrošnja od preko 100.000 tona uglja za potrebe proizvodnje toplotne energije može biti zamenjena sa čvrstom biomasom.

Ovo je značajno i sa stanovišta zapošljavanja lokalne radne snage, jer povećanu potrošnju mora da prati i domaća proizvodnja sa izgradnjom novih kapaciteta, što zahteva sigurno armiju radnika na prikupljanju i dopremi sirovine do postrojenja za preradu u energetski proizvod.

Za postizanje masovne primene čvrste biomase kao goriva, neophodna je edukacija kako individalnih korisnika – građana, tako stručnih krugova i lokalnih uprava koje donose odluke. S obzirom na to da je i cena (troškovi) značajan faktor u odlučivanju, ključna je i uloga države koja mora da obezbedi subvencije i smanjenje stope poreza na goriva iz grupe obnovljivih izvora energije. Pri planiranju i gradnji novih kapaciteta za proizvodnju toplotne energije u Srbiji svakako treba da se razmišlja o čvrstoj biomasi kao osnovnom gorivu za kogenerativa postrojenja.

Iz svega navedenog, jasna je preporuka svima koji se bave proizvodnjom i isporukom toplotne energije: primena peleta i briketa kao primarnog goriva donosi višestruke pozitivne efekte. Masovnija primena čvrste biomase za energetske potrebe, u skladu sa potencijalima zemlje, može zauzeti značajan udeo i istovremeno rešiti lokalne ekološke probleme, smanjiti zavisnost od fosilnih goriva i doprineti održivom energetskom razvoju, koji se nameće kao neminovnost.