Izvor: Tanjug | Četvrtak, 20.02.2020.| 14:07
Izdvojite članak Odštampajte vest

Srbiji potrebno oko 9 mlrd EUR da se reše problemi životne sredine

Ilustracija
Ilustracija (Foto: Svietlieisha Olena/shutterstock.com)
U zaštitu životne sredine Srbije, potrebno je uložiti 8,5 do 9 mlrd EUR u narednih pet do deset godina kako bi se problemi rešili, rekao je član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković, na debati Grupe nezavisnih medija, u okviru društvenog dijaloga "Srbija 2030 - koji je naš put", održanoj u Beogradu.

Najviše novca, kako dodaje Vučković, biće potrebno za sistem voda i ulaganje u kanalizacione mreže, jer po procenama, u Srbiji nedostaje 10.000 km kanalizacione mreže.

Tu su, zatim, prečišćivači vode, kojih je potrebno, kako navodi, 350 postrojenja, a sada ih ima četiri, koja ne rade u punom kapacitetu.

Za sektor otpada, deponije, potrebno je oko 1,5 mlrd EUR, naveo je Vučković i istakao da Srbija gotovo da nema moderne deponije, i dodao da je za sektor zaštite vazduha potrebno još 1,5 mlrd EUR za pet do deset godina.

- Sve ukupno je oko 9 mlrd EUR, što može da se izdvoji iz budžeta, ako se ostavi prostor za to i ako neki sadašnji prioriteti odu u drugi plan - kazao je Vučković.

Kako je istakao, Ministarstvo zaštite životne sredine jedno je od retkih koje je ukazivalo na problem, tražilo novac i pripremilo neke projekte, ali u raspodeli budžetskog novca nije uspelo da dobije veći budžet.

- Veću krivicu bih ovde pripisao Vladi, nego Ministarstvu - kazao je Vučković.

Akademik Vladimir Stevanović rekao je da je poslednjih godina odnos prema životnoj sredini u Srbiji krajnje nepovoljan, a danas katastrofalan.

Kod nas, kako je naveo Stevanović, najveći problem predstavljaju algomeracije, odnosno veliki gradovi.

Vladimir Đurđević sa Fakulteta za fiziku naveo je da klimatske promene počinju da budu realnost u Srbiji i da svi polako shvataju da postoje i da se dešavaju, kao i da će napraviti ozbiljniji problem u budućnosti.

Ipak, kako je rekao, to nije dovoljno.

Naveo je da se Srbija nalazi u regionu u kojem su klimatske promene vidljivije i koji je ranjiviji po pitanju klimatskih promena nego ostatak sveta, i upozorio da baš zato treba biti oprezniji.

- Poslednjih pet godina je 15% planete bilo toplije za dva stepena, što je granica Pariskog sporazuma, od perioda pre industrijske revolucije, a među tim procentom se našla i Srbija, što ukazuje da se zagrevamo brže i da se kod nas klima menja brže - kazao je Đurđević.

Dodaje da je problem i to što su ekonomski slabije zemlje više suočene s problemima koje prouzrokuju klimatske promene, jer nemaju dovoljno sredstava da se suoče sa njima i da ih stave u okvire koji su prihvatljivi.

- Klimatske promene će biti nastavljene u narednim decenijama, ono što najbolje možemo da očekujemo jeste da globalno zagrevanje, odnosno zaustavljanje klimatskih promena, ostane na dva stepena - istakao je Đurđević.

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Testiraj besplatno!
Prijavite se na naš dnevni ekonomski bilten koji će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana.
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Testiraj besplatno!
Testiraj besplatno!
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima.
Testiraj besplatno!

Ako ste već korisnik, ulogujte se:
Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE
Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE