Rekordan broj putnika, kruzera i količine tereta u rečnom saobraćaju tokom 2019. - U 2020. otvaranje dva nova pristaništa

Zahvaljujući sprovođenju Akcionog plana razvoja vodnog saobraćaja Vlade Srbije i radu Agencije na unapređenju lučkog sektora, 2019. godina se može okarakterisati kao najuspešnija u teretnom saobraćaju i kruzingu, navodi se na sajtu Agencije za upravljanje lukama.

Agencija za upravljanje lukama u prethodnoj godini zabeležila je najbolje rezultate do sada kada je u pitanju teretni saobraćaj. Na rekama u Srbiji tokom 2019. godine pretovareno je 14,2 miliona tona tereta, što predstavlja značajno povećanje od 20% u odnosu na 2018. godinu. Obim transporta i pretovara tereta povećan za petinu ukazuje na skok privredne aktivnosti u Srbiji, naročito u oblasti hemijske industrije, energetike, rudarstva i građevine.

Podaci Agencije pokazuju da je na 10 od ukupno 13 lučkih područja u Republici Srbiji evidentirano povećanje pretovarene količine tereta. Najveći rast ostvarilo je lučko područje u Smederevu, gde je pretovareno ukupno četiri miliona tona tereta, što luku u Smederevu čini jednom od najprometnijih na celom Dunavu.

Najčešće pretovarena vrsta tereta i dalje jesu šljunak, pesak i kameni agregati, koji zajedno čine 23,93% pretovara. Rude su na drugom mestu, sa udelom od 16,48%, dok se žitarice nalaze na trećem mestu sa 15,95%. Nafta i naftni derivati su na četvrtom mestu sa 14,08%. Осим navedenih vrsta, evidentirane su i povećane količine uglja i rasutog tereta. Ugalj i rasuti tereti učestvovali su u 2019. godini sa po 8% u ukupnom pretovaru na rekama u Srbiji.

Prema podacima Agencije, najveća razlika u količini pretovarenog tereta zabeležena je kod žitarica i uljarica. Zahvaljujući poboljšanju uslova na međunarodnom tržištu merkantilne robe, evidentirano je 969.000 tona pretovarenih žitarica više u odnosu na prethodnu godinu. Mere Vlade Srbije na poboljšanju energetske stabilnosti zemlje rezultirale su sa 734.000 tona više pretovarenog uglja nego u 2018. godini.

I nautička sezona u 2019. godini prevazišla je sva očekivanja. Na šest međunarodnih putničkih pristaništa u Srbiji ostvareno je 1.542 pristajanja kruzera i 208.797 prelazaka obale. U poređenju sa 2018. godinom, broj pristajanja kruzera veći je za 34%, a broj ukrcanih i iskrcanih putnika za 32%.

Kruzeri su najčešće pristajali na međunarodnom putničkom pristaništu u Beogradu, gde je zabeležena gotovo polovina ukupnog broja pristajanja - 753. Osim toga, u glavnom gradu se po prvi put ukrcalo i iskrcalo više od 100.000 putnika. Beograd tako postaje deo velike evropske četvorke - "4B" prestonica koje leže na obalama Dunava, uz Beč, Budimpeštu i Bratislavu. Pristanište u Novom Sadu dočekalo je 429 pristajanja kruzera i 55.132 prelaska obale, dok je u Donjem Milanovcu sezona završena sa 249 pristajanja i 34.260 ukrcanih i iskrcanih putnika. Međunarodno putničko pristanište u Golupcu je u drugoj sezoni od puštanja u rad dupliralo broj pristajanja - 95 uz 14.607 prelazaka obale. Kako bi se povoljan i stalan trend rasta u putničkom saobraćaju nastavio, Agencija za ovu godinu planira da otvori dva nova međunarodna putnička pristaništa - u Zemunu i Velikom Gradištu (Ram).

Tokom prošlogodišnje nautičke sezone stekli su se uslovi za pokretanje linijskog saobraćaja. Na inicijativu Agencije, nakon tri decenije, uspostavljena je međudržavna brodska linija između Kladova i rumunskog grada Turn-Severina. Od sredine juna prevezeno je oko 6.000 putnika.

Premašene projekcije Strategije za razvoj vodnog saobraćaja, prema kojima je prognozirano 1.300 pristajanja do 2025. godine, rezultat su uspešnog rada Agencije na otvaranju novih međunarodnih putničkih pristaništa i promocije putničkog vodnog saobraćaja kroz projekat "Probudi Dunav". Cilj projekta je promocija nautičkog saobraćaja i turizma gornjeg i donjeg Podunavlja, kroz povezivanje jedanaest autentičnih gradova: Smederevo, Kladovo, Donji Milanovac, Kostolac, Golubac, Veliko Gradište, Novi Sad, Beograd-Zemun, Sremske Karlovce, Apatin i Banoštor.

Rad Agencije tokom 2019. godine obeležio je nastavak unapređenja informacionih tehnologija, u skladu sa strateškim ciljevima Vlade Srbije koji se odnose na digitalizaciju državne uprave i jednostavnije poslovne procedure. Putem Portala elektronskih prijava Agenciji je dostavljeno 76,5% ukupnog broja prijava koje obveznici podnose za naplatu lučkih naknada. Na taj način ostvarene su značajne uštede vremena i troškova poslovanja.

Agencija će i u narednom periodu nastojati da unapredi oblast lučke delatnosti, kako bi srpske luke postale konkuretna, uspešna, važna saobraćajna čvorišta, a međunarodna putnička pristaništa beležila nove rekordne sezone kao nezaobilazne destinacije na turističkoj mapi Evrope.