Vinarija Spasić čuva tradiciju vinogradarstva iz 19. veka

Milan Spasić iz sela Tržac u župi Aleksandrovačkoj, vlasnik Vinarije Spasić kojoj je upravo dve decenije postojanja, viđen je u najužem izboru za ličnost godine kada je doprinos vinskom turizmu Srbije u pitanju.

Izgradnjom osam soba i četiri apartmana sa 35 ležajeva u okviru vinarije konačno je, i bar delom, rešio problem bogatog vinskog kraja da gosti nakon uživanja u vinima ne moraju odmah u Kruševac ili Brzeće na konak. A decenijama, gotovo da nikakvog adekvatnog smeštaja u Župi nije bilo.

I to je bila ogromna šteta, jer nije samo vino i autohtona tamnjanika, po kojoj je čuven, ono što ćete kod Spasića naći.

Porodična kuća i pripadajuća Vinarija Spasić zarila se nekako duboko u ponožje brda. I tek će sad, kad krene izgradnja i ukopavanje šest metara dubokog dodatnog podruma u strminu.

Vinarija kapaciteta oko 200.000 litara nije mala za srpska merila, ali je i berba 2019 bila odlična sa čak 20% roda više nego što je predviđeno sa njegovih sedam hektara i bar još toliko iz otkupa.

Milan je zvanično pokrenuo vinariju 1999. godine, a kao najbolju i legendarnu apostrofira berbu 2003, pa potom 2012, mada kaže i sve ostale su bile dobre osim 2014.

Spasić kaže da u proizvodnji koristi samo kvasce i enzime kako bi izvukao što više iz prirode, uz obavezan vinobran gde ide i ispod propisanih količina, tek toliko da bi se očuvalo vino. Pominje da ima dobrog zaštitara i da se u vinogradu trudi da najminimalnije utiče, samo onda kad mora. Kad je dobra godina kao ova 2019., minimalno se prska ili bilo šta drugo, mehanički obrađuju korovi, a herbicide ne koristi poslednjih 15 godina uz isključivo organska đubriva.

Poseduju brojne stone sorte koje sazrevaju od polovine jula do novembra.

- Najveći broj tamjanika u Župi i širom Srbije su iz vinograda mog dede površine 20 ari, jednog od retkih koji nije uništen posle Drugog svetskog rata. Jeste bilo te neke tamjanike ali sporadično po vinogradima, 10-15 čokota, međutim jedini u celini od iste sorte bio je ovaj - kaže Milan Spasić.

Najstariji zapisi o bavljenju grožđem Spasićevih je dokument u Zavičajnom muzeju iz 1856. godine, to je ugovor o deobi imovine između oca i strica Milanovog čukundede.

Milan danas poseduje devet odvojenih parcela, neke po hektar i po, ali i onih od 16 ari.