Izvor: eKapija | Nedelja, 08.12.2019.| 16:12
Izdvojite članak Odštampajte vest

Serbian Blockchain Summit 2 - Blokčejn tehnologije su revolucija koju živimo

(Foto: Serbian Blockchain Summit)
Serbian Blockchain Summit, drugi po redu, održan je u subotu 7. decembra 2019. godine na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Organizatori su bili Centar za ekonomska istraživanja Beograd, Srpska blokčejn inicijativa, Ekonomski fakultet i Privredna komora Srbije.

Druga godišnja konferencija, koja je inače i jedina u Srbiji, okupila je učesnike iz celog sveta. U četiri segmenta govorilo se o budućnosti blokčejn tehnologije i kriptovaluta, njihovoj primeni u bankama i kod startapa.

Na samom početku Tomaš Manovicki (Manovicky) je govorio o China – CEE Blokchain Center of Excellence, čiji je cilj razvoj tehnologije, ali I podrška u implementaciji inicijative Pojas i put. Na ovaj način Kina sarađuje sa 17 zemalja centralne I istočne Evrope.

Pavel Dudek (Pawel Dudek) je potom predstavio Xcalibra platformu za trgovanje digitalnom imovinom, koju svi zainteresovani mogu da pogledaju na https://xcalibra.com/, dok je Daniel Dabek iz iste kompanije predstavio Safex -inovativno tržište bazirano na softveru za sigurnu prodaju i kupovinu kriptovalutama.

Revolucija pred našim očima

Prvi govornik bio je Vit Jedlička, prvi predsednik Slobodne republike Liberland, koja se nalazi na zapadnoj obali Dunava, između Srbije i Hrvatske. Ova država u fokusu ima investicije u blokčejn i poslovanje u slobodnim trgovinskim zonama.

Nakon zanimljivog predstavljanja vizije ove države i njenog funkcionisanja u budućnosti, na scenu je izašao Xerxes Voshmgir, govornik i futurista, koji je istakao da se oko blokčejn tehnologije i kriptovaluta "podigla velika prašina"(hype), zbog čega su se desile i mnoge spekulacije na ovu temu.

- Trenutno učestvujemo u revoluciji i kreiranju novog tipa ekonomije. Sve je u našim rukama. Kada se tehnologija razvije u potpunosti, moguće je iskoristiti njen pun potencijal - poručio je Voshmgir.

Ričard Čen (Richard Chen) je suosnivač WaykiChain blokčejn projekta. Ovom prilikom pokušao je da demisitifikuje blokčejn. Kao prvi mit naveo je tumačenje da su kriptovalute zaista valute. On smatra da to nije istina, te ih tumači kao imovinu.

- Decentralizacija je drugi mit. Tumači se da je ona sve, a to nije istina. Poverenje je sve, ono je ključ posla - naveo je Čen.

Takođe je napomenuo da blokčejn nije jedinstven, te da se razlikuju po svom obimu i svrsi. Istakao je i da je su kripto tokeni i stablecoins (kriptovaluta sa stabilnom cenom) zajedno sredstva za web 3.0.

Kako se u Srbiji primenjuje blokčejn?

Nikola Sologub izvršni direktor kompanije The Best Practice smatra da je Srbija na jako dobrom putu kada se govori o blokčejn tehnologijama. Kako kaže, sve je više timove iz Srbije, koji dobro rade.

- Ono što je bitno za samu blokčejn tehnologiju je da je ljudi još ne prepoznaju i ne uspevaju da vide šta ona donosi. U toku je velika revolucija i svi tražimo načine da tehnologiju upotrebimo i da vidimo gde će nas sve to odvesti, jer je scena prilično nepoznata. Očekujem da će se ovo promeniti tek kada dobijemo pravo rešenje - kaže za eKapiju Sologub.

Dodao je da se tek kroz nekoliko godina očekuju prve ozbiljne studije slučaja kada je reč o blokčejn tehnologijama.

Nikola Sologub (Foto: Serbian Blockchain Summit)

Jedan od govornika bio je i Vladimir Dornik, direktor digitalnih kanala OTP banke, čiji je tekst o tokenizaciji nedavno objavljen na našem portalu .

- Mi smo prepoznali blokčejn kao tehnologiju koja može da se iskoristi u bankarstvu. Pre dve godine smo u saradnji sa startapom Blinking počeli da nudimo uslugu Know Your Customer (KYC) na zatvorenom blokčejnu, gde bi svaka banka postala jedan nod. Kada klijent uradi KYC u jednoj od banaka i ostavi svoju dokumentaciju, ona se upisuje na sve pomenute nodove. Nakon toga, ako klijent želi da uzme kredit ili bilo kakvu uslugu u banci gde nikada nije bio, putem aplikacije bi mogao da dozvoli željenoj banci da pomoću tokena priđe njegovoj dokumentaciji. Na taj način onlajn može da uzme kredit ili uslugu, a da i ne ode u banku. To je dobra usluga, jer ima dosta mesta gde ne psotoje filijale banaka - rekao je Dornik za naš portal.

Kako Dornik navodi, ovaj sistem je pouzdaniji od drugih sistema, jer je svaka promena na klijentovoj dokumentaciji trajna i vidljiva, a ukoliko klijent više ne želi da se prilazi njegovim dokumentima, može da povuče token.

Prva dva noda podigle su OTP banka i AIK banka, a u Udruženju banaka Srbije tesitira se koncept za razmenu računa između banaka, slično kao kod mobilnih operatera kada može da se prenese broj.

Šta nas očekuje u budućnosti?

Sandrins Murins, kreator kripto startapa, bio je govornik na ovu temu, a za eKapiju govorio o mogućim scenarijima u budućnosti, kada je reč o decentralizaciji finansija.

- U narednih pet do sedam godina očekujem da ćemo izgraditi decentralizovane kompetencije, jer smo već izgradili decentralizovano poverenje i siteme za prikupljanje podataka. Verujem da ćemo tada više govoriti o autonomnim bankama, kada će one biti kod koji funkcioniše na mreži.

Napomenuo je i da očekuje da se u ovu temu uključe kompanije koje poseduju veliki novac, kao što su Facebook, Telegram ili Alibaba. Takođe očekuje i globalno takmičenje na temu - šta će biti novi dolar.

- Imaćemo mnogo više prostora da ljudi kreiraju sopstvene finansijske instrumente uz pomoć tehnologija. Svako na svetu moći će da kreira bolji finansijski svet za sebe - zaključio je Murins.

Sledeća konferencija očekuje se u četvrtom kvartalu 2020. godine.

Aleksandra Kekić

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.