Mađarska elektrana Matra sprema se za ukidanje korišćenja uglja - Solarni paneli na deponijama pepela

Termoelektrana Matra, u severnoj Mađarskoj, jedan je od primera elektrane na ugalj koja se priprema za neizbežan prestanak korišćenja ovog energenta, i tranzicije na industrijski klaster u kojem obnovljivi izvori energije (OIE) imaju sve važniju ulogu.

Matra je počela da koristi biomasu, instalirala je solarne elektrane snage 60 MW na deponijama pepela i razvila industrijski park. I nastavlja da analizira nove poslovne prilike kako bi nastavila diversifikaciju svog portfelja.

Iako Mađarska zvanično nije odredila kada će prestati da koristi ugalj (prema najnovijim informacijama, to će se desiti do 2030.), mađarske termoelektrane i područja u kojima se eksploatiše ugalj moraju da počnu da se prilagođavaju promenjenim okolnostima u energetskom sektoru, piše Vladimir Spasić za Balkan Green Energy News.



Koncept uključuje razvoj industrijskog parka kako bi se stvorio kalster sa etabliranim kompanijama u regionu koji je ruralan i siromašan. Takođe, reč je o modelu koji obezbeđuje troškovno efikasnu transformaciju iscrpljenih rudnika uglja korišćenjem energetskih šuma i solarnih fotonaposnskih panela.

Matra je odlučila je da iskoristi iscrpljene rudnike uglja za proizvodnju energije, koristeći ih pre svega za proizvodnju biomase i instaliranje solarnih elektrana. Ovo takođe donosi prednosti vlasnicima elektrana i rudnika, jer se procenjuje da su troškovi za pretvaranje ovakvih lokacija u energetske šume i solarne parkove mnogo niži nego kaad je reč o drugim namenama, poput poljoprivrede ili turizma.



Kada je reč o otvaranju novih radnih mesta, može se reći da je strategija klastera u industrijskom parku i regionalna upotreba biomase imala i imaće pozitivan uticaj, obezbeđujući dugoročne mogućnosti zapošljavanja u regionu. Konkretno, što se tiče solarne elektrane, kompanija je pre instalacije postrojenja snage 15-30 MW procenila da bi projekat mogao da otvori 135-270 novih radnih mesta.

Ukupna snaga solarnih elektrana dostiže 60 MW i predstavlja 16% ukupne instalirane snage solarnih kapaciteta u Mađarskoj, dok se proizvodnjom biogoriva dodatno smanjuje zavisnost od uvoza energetskih resursa.

Dostupnost finansiranja pokazala se kao ključni faktor uspeha aktivnosti u konceptu koji je primenila Matra. Prelazak na biomasu i solarnu energiju omogućen je nacionalnim šemama za podršku obnovljivim izvorima energije (fid-in tarifama i poreskim olakšicama za solarnu energiju). U slučaju industrijskog parka, Geosol Kft., koji obezbeđuje biomasu i gorivo iz otpada za elektranu, za osnivanje i razvoj kompanije obezbeđen je značajan iznos od oko 1,5 miliona evra.

Matra trenutno istražuje opcije za partnerstva sa investitorima ili za dalju javnu podršku u sprovođenju razvojnih modela.

Termoeletrana Matra

Geosol Kft

industrijski park obnovljivi izvori energije

ugalj

prestanak korišćenje uglja

proizvodnja električne energije

emisija CO2

Zoltan Orosz

solarna energija

prelazak na biomasu

proizvodnja biogoriva

solarne elektrane