Izvor: Tanjug | Utorak, 29.10.2019.| 09:46
Izdvojite članak Odštampajte vest

Koliko štedi srednja i istočna Evropa?

(Foto: Helder Almeida/shutterstock.com)
U zemljama srednje i istočne Evrope najviše štede Austrijanci i to u proseku 259 EUR mesečno, slede Slovenci sa 111 EUR i Česi koji u slamaricu ostave 105 EUR.

Hrvati su peti na toj lestvici sa 63 EUR, odmah iza Mađara koji svakog meseca izdvoje 65 EUR.

Rumuni mesečno štede 57 EUR, a Srbi u proseku "sa strane" ostave 40 EUR.

Hrvati svakog meseca u proseku ostavljaju 469 kuna (oko 63 EUR) "sa strane", a najviše štede mladi od 15 do 29 godina, i to prosečno 587 kuna (skoro 79 EUR)mesečno.

Rezultati istraživanja koje je prošlog meseca u Hrvatskoj sprovela agencija IMAS pokazali su da muškarci u Hrvatskoj više štede, pa tako prosečno izdvajaju 551 kunu (skoro 74 EUR) svakog meseca, što je čak 162 kune (21,75 EUR) više od Hrvatica.

Iako je prosečna ušteda stanovnika Hrvatske 41 kunu (5,5 EUR) manja nego prošle godine, oko 15% građana reklo je da su u poslednje dve-tri godine uštedeli više.

Najveći broj Hrvata, odnosno 43%, koristi klasične oblike štednje, 16% ulaže u životna osiguranja, a 9% u stambenu štednju.

Investicioni fondovi, deonice i obveznice izbor su za 5% građana, a svega 4% Hrvata ulaže u nekretnine.

Najmanje popularan izbor štednje je ulaganje u zlato i ostale plemenite metali za koje se opredelilo tek 1% građana.

- Relativno visok postotak ulaganja u klasičnu štednju, odnosno srazmerno nizak u alternativne oblike, sugeriše da kod hrvatskih građana još uvek preovladava konzervativniji pristup ulaganju - rekao je direktor Sektora gradanstva Erste banke, Marko Krog.

Dodao je da postoji prostor za jačanje trenda snažnijeg korišćenja drugih oblika ulaganja poput investicionih fondova, osiguranja i dobrovoljnih penzionih fondova.

Najveći problem je što Hrvati zapravo ne znaju kome da se obrate kada žele da investiraju određeni novčani iznos.

Kada bi imali dodatnih 4.000 kuna mesečno (536 EUR), više od polovine ispitanika taj bi novac stavio na tekući račun, 38% na štednu knjižicu ili štedni račun, a za ulaganja dela ili celog tog iznosa čak 35% Hrvata bi za savet upitalo porodicu ili prijatelje.

Njih 12% pomoć bi tražilo od banke, 11% bi sami istražili na internetu, dok čak 46% ispitanika ne bi ni tražili savet.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Testiraj besplatno!
Prijavite se na naš dnevni ekonomski bilten koji će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana.
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Testiraj besplatno!
Testiraj besplatno!
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima.
Testiraj besplatno!

Ako ste već korisnik, ulogujte se:
Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE
Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE