Kako se oporezuju preduzetnici koji izvoze svoje proizvode i usluge?

Nešto više od 10% malih i srednjih preduzeća u Srbiji se bavi izvozom, a tek 3% to radi u kontinuiranom periodu. Izvoz preduzeća iz ove kategorije iznosi oko 46% ukupnog izvoza države. Kada govorimo o srpskoj IT industriji, najveći broj ovih firmi spada u MSP i izvozi duplo više softvera nego što uvozi.

Samo osmišljavanje i razvoj proizvoda ili usluge je ono što preduzetnicima dolazi mnogo prirodnije od bavljenja papirologijom. Međutim, iako ovaj drugi deo poslovanja deluje komplikovano, podjednako je bitan za uspeh preduzetnika. Preciznije, može da bude odgovoran za neuspeh.

Jedno od pitanja koje najviše zanima preduzetnike koji svoje proizvode i usluge prodaju u inostranstvu je vrsta i visina oporezivanja kojoj podležu prilikom izvoza. Ali, da krenemo od početka…

Pre svega, bitno je napomenuti da preduzetnik ne mora da bude u sistemu PDV-a da bi se bavio spoljnom trgovinom. To znači da svi preduzetnici, uključujući i one koji paušalno plaćaju porez, mogu da izvoze proizvode i usluge.

Marija Đorđić, konsultant iz Experta doo, podseća:

- Spoljnotrgovinsko poslovanje u našoj zemlji je slobodno. Ni preduzetnici paušalci nisu izuzetak. Oni mogu slobodno da posluju sa inostranstvom kao i svi drugi privredni subjekti, koji vode poslovne knjige. Određene restrikcije mogu da postoje kada govorimo o posebnim postupcima trgovine nekim dobrima (oružjem, lekovima itd), kada svi subjekti treba da ispune određene uslove ili pribave dozvole da bi se bavili prometom.

U članu 40 Zakona o porezu na dohodak građana navedeno je da se pravo na paušalno oporezivanje ne može priznati obvezniku koji obavlja delatnost iz oblasti trgovine na veliko i trgovine na malo. Vredno je napomenuti da se ova zabrana odnosi samo na prodaju dobara nabavljenih od dobavljača u nepromenjenom obliku. Dakle, dozvoljena je prodaja sopstvenih proizvoda preduzetnika.

Preduzetnici paušalci, dakle, mogu da obavljaju promet sa inostranstvom, s tim što su u obavezi da izdaju račun, koji se najčešće izdaje u stranoj valuti na dan okončanja pružanja usluge. Iznos se izražava u dinarima, primenom srednjeg kursa Narodne banke Srbije na dan izdavanja računa.

- Raspolaganje devizama u zemlji je strogo regulisano. Plaćanje devizama u zemlji dozvoljeno je u slučaju nabavke ili zakupa nepokretnosti i podizanja novca za devizne dnevnice. Za sve druge potrebe, uključujući i podizanje neto prihoda preduzetnika (profita koji je preduzetnik zaradi) sa računa treba vršiti u dinarima.

Izvoz dobara, zapravo, ne podleže nijednom posebnom porezu. Prihodi od izvoza dobara i pruženih usluga u inostranstvu povećavaju poresku osnovicu, a da li će porez biti plaćen i koliko, zavisi od još nekih faktora.

- Na poresku osnovicu mogu različito da utiču različiti poslovi, u smislu da li smo robu izvezli jer smo je prodali, ili smo na primer privremeno izvezli neko dobro radi zamene ili popravke u garantnom roku. Ovo poslednje ne predstavlja prihod za nas i ne uvećava osnovicu poreza na neto prihod preduzetnika. Slično je i sa privremenim izvozom dobara radi izlaganja na sajmu, ili slanjem uzoraka kupcima. Ovi događaji ne proizvode prihod i ne povećavaju poresku osnovicu.

Marija Đorđić je detaljnije govorila i o načinu na koji se obračunavaju porezi kojima podleže izvoz dobara.

- Prihod od prodaje dobara koja se otpremaju u inostranstvo uvećavaju osnovicu poreza na dobit (kojim se oporezuju d.o.o. firme) odnosno poreza na neto prihod preduzetnika (kojim se oporezuju preduzetnici). Stopa poreza za prvi iznosi 15% a za drugi 10%. Da li će firma na kraju platiti porez i koliko, zavisi ne samo od ostvarenih prihoda, već i od troškova i njihovog međusobnog odnosa – finansijskog rezultata firme (dobitka ili gubitka).

Što se tiče izvoza usluga, one se mogu podeliti na dve kategorije. Međutim, bilo da se usluge direktno pružaju u inostranstvu ili obavljaju na teritoriji naše države pa se "izvoze" posredstvom interneta (poput usluga programiranja), tretman je isti.

- Prihodi od pruženih usluga uvećavaju osnovicu poreza na neto prihod preduzetnika. Ukoliko su prihodi veći od troškova za određenu kalendarsku godinu, na njihovu razliku primenjuje se stopa od 10 odsto i obračunava porez. Pre toga, knjigovođa sagledava da li su potrebne određene korekcije, odnosno da li su svi prihodi i troškovi poreski priznati. Na primer, troškovi reprezentacije mogu se uzeti samo do iznosa od 0,5 odsto od ukupnog prihoda za poreski obračun. Troškovi reprezentacije iznad ovog iznosa se zanemaruju prilikom obračuna poreza na neto prihod.

Preduzetnici koji su u sistemu PDV-a, oslobođeni su PDV-a za dobra koja se otpremaju u inostranstvo. Đorđić napominje da za te potrebe moraju posedovati takozvanu overu istupa na carinskoj dokumentaciji.

- Preduzetnici koji su u sistemu PDV-a, prilikom pružanja usluga, moraju proveriti za svaku konkretnu uslugu gde se, prema Zakonu o porezu na dodatu vrednost odigrava promet – u Republici Srbiji ili van nje. Ukoliko je mesto prometa inostranstvo, na vrednost usluge ne obračunava se PDV, a na samom računu ispisuje se član na osnovu kojeg se ostvaruje poresko oslobođenje. Određivanje mesta prometa usluge vrši se na osnovu pravila iz člana 12 Zakona o porezu na dodatu vrednost. Ovo je kompleksno pitanje i treba mu pristupiti sa pažnjom.

Nije na odmet podsetiti i da je izvoz dobara oslobođen carinskih dažbina, tako da se tu porez ne uvećava. Ipak, Đorđić naglašava da preduzetnici treba da vode računa o samom postupku carinjenja i da se pre prvog izvoza informišu kod izabranog špeditera o samom postupku i dokumentaciji koja prati robu.

Kako smo spomenuli, prilikom prometa sa inostranstvom za izdavanje računa se najčešće koriste strane valute, ali to nije obaveza.

- Izbor valute je na samom preduzetniku i njegovom poslovnom partner – kupcu. Sam izbor valute ne utiče direktno na visinu poreza, ali kursne razlike koje se javljaju predstavljaju trošak (koji umanjuje poresku osnovicu) odnosno prihod (koji uvećava poresku osnovicu). Kursna razlika je dinarski iznos koji predstavlja razliku između dinarske protivvrednosti na dan fakturisanja i dinarske protivvrednosti na dan plaćanja i posledica je promene kursa strane valute prema dinaru. Kada je dinar stabilan, kursne razlike su male i njihov uticaj na porez je gotovo zanemarljiv. U situaciji kada preduzetnik fakturiše i vrši naplatu u valuti koja oscilira prema dinaru i kada su iznosi računa veliki, kursne razlike dobijaju na značaju.

Đorđić objašnjava da izvoz dobra, odnosno plasman usluga u inostranstvo, treba naplatiti u roku od godinu dana, a ukoliko se to ne desi, takve poslove treba prijaviti Narodnoj banci Srbije kao kreditne poslove. Na kraju i upozorava:

- Skrenula bih pažnju da preduzetnici paušalci koji imaju devizne prilive dolaze često u situaciju da Poreskoj upravi iz banke stigne informacija o dvostruko većem prometu nego što su ga oni ostvarili. To se dešava jer banka registruje jedan isti priliv, jednom na devizni račun, prilikom naplate od inostranog kupca, a drugi put kada se te iste devize konvertuju u dinare i prebace na dinarski račun preduzetnika. Ukoliko se ovo desi, preduzetnik treba da se obrati Poreskoj upravi i da podnese na uvid KPO knjigu, račune i izvode na kojima se vidi da je "uvećani" promet posledica konverzije valuta, a ne probijanja limita za paušalno oporezivanje. Jedini relevantan podatak o godišnjem prometu nalazi se u KPO knjizi preduzetnika. Promet na tekućem računu banke može biti samo indikativan.