Plastenička proizvodnja skupa, ali lakša nego ona na otvorenom

Mladi bračni par Mirko i Danijela Cimeša iz Pavlovaca kod Rume odlučili su da zamene posao u privatnim firmama i da se bave plasteničkom proizvodnjom.

Kako kažu, odluka nije bila laka, kao ni početak za dvoje mladih ljudi, koji nisu imali velika predznanja o toj vrsti proizvodnje.

- Kada se za nešto odlučiš i to zaista želiš, prepreke nema. Ja sam završio poljoprivrednu školu, ali veterinarski smer, tako da o poljoprivredi nisam mnogo znao. Nije mi bilo teško da učim iz literature, ali i uz rad. Bili smo potpuni laici kada smo podigli prvi plastenik, a to je bilo 2014. godine - kaže Mirko.

Za troškove podizanja prvog plastenika i zasnivanje proizvodnje potrošili su 2.000 EUR. Imali su nešto svog novca, a deo su pozajmili.

Kako navode, plastenička prozvodnja traži i velika ulaganja, ali i puno rada. Da bi se proizvodnja isplatila, plastenici ne smeju biti prazni. Uvek nešto mora da se prozvodi. Upravo zbog toga i kod njih se smenjuju biljne vrste: krastavac, paradajz, paprika. Trude se da poštuju plodored. Ima u njihovim plastenicima i zelene salate, kasnije spanać i mladi luk.

- Kvalitetna roba uvek ima kupca - tvrdi Danijela, potkrepljujući to i informacijom da sada imaju i svoje dve piljarnice u kojima prodaju svoju robu. Nekada su kao i mnogi povrtari prodavali samo na zelenoj pijaci.

Ovi mladi povrtari koristili su subvencije i podsticaje države. Imaju šest plastenika površine 20 ari, a imaju i jedan deo proizvodnje na otvorenom.

- Čini mi se da je lakše raditi plasteničku proizvodnju. Uslovi se mogu kontrolisati, dok na otvorenom prostoru to baš i nije tako. Pomoć u proizvodnji svakako imamo od stručnjaka iz Poljoprivredene stručne službe u Rumi koji su uvek tu da pomognu. Trudimo se da usavršavamo proizvodnju i koristimo nova dostignuća, jer, to je put ka dobrom i kvalitetnom proizvodu - kaže Mirko.

Ova godina nije bila najpovoljnija za razvoj biljaka, pa su i prinosi u plasteniku nešto manji. To se kompezuje višom cenom i dobrom prodajom.

- Planiramo da proširimo proizvodnju. Možda sa nekim egzotičnim povrćem. To može da bude rizik, ali vredi pokušati. Ukoliko se odlučimo za to konkurisaćemo za novac od nekih institucija - priča Mirko Cimeša.