NIS traži monopol još dve godine? - vozači će posle 2011. još godinu i po dana točiti najskuplje, a najlošije gorivo u okruženju

Ukoliko vlada učini ustupak NIS-u i posle 2011. uvede postepenu liberalizaciju uvoza derivata, vozači će još godinu i po dana točiti najskuplje a najlošije gorivo u okruženju

Vozači u Srbiji mogli bi umesto od 1. januara 2011, do kada zvanično važi Uredba o zabrani uvoza derivata, gorivo evropskog kvaliteta da počnu da toče tek godinu i po dana kasnije. Razlog je moguće odlaganje liberalizacije tržišta, odnosno najava Kirila Kravčenka, generalnog direktora NIS-a, da će "Uredba biti ukinuta, ali da liberalizacija može biti mekana".

To bi, kako se nezvanično saznaje, trebalo da znači da u Srbiju neće odmah od početka 2011. godine moći da se uvoze svi derivati, već samo određeni, a da će ostatak i dalje proizvoditi i prodavati NIS.

Opravdanje za ovakav eventualni ustupak ruski većinski vlasnik NIS-a vidi u činjenici da je nedavno potpisan ugovor o modernizaciji Rafinerije "Pančevo" vredan 396 mil EUR, te da će izgradnjom ovog kompleksa početi da se proizvodi ekološki čisto gorivo – bezolovni motorni benzini i "evrodizel 5" sa minimalnim sadržajem sumpora. Rok za ostvarenje ovog projekta je drugi kvartal 2012. godine.

Ukoliko bi vlada dala zeleno svetlo za postepenu, a ne potpunu liberalizaciju tržišta, da li se to kosi s sporazumom CEFTA i ulaskom Srbije u EU, ali i Međudržavnim sporazumom Rusije i Srbije, odnosno kupoprodajnim ugovorom potpisanim uoči privatizacije NIS-a?

Dijana Marković-Bajalović, predsednica Komisije za zaštitu konkurencije, kaže za "Politiku", da u sporazumu CEFTA (Sporazum o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi) čiji je Srbija potpisnik, ne piše da se zabranjuje monopol bilo koje vrste, ali da je ceo dokument intoniran tako da preporučuje liberalizaciju uvoza, konkurentno tržište, odnosno mogućnost izbora. Upravo je to preduslov i ulaska Srbije u Evropsku uniju.

Ukoliko bi se, međutim, produžilo važenje Uredbe o zabrani uvoza (što je u ovom slučaju "leks specijalis") i time očuvao monopol NIS-a, nadležni bi morali da pronađu odgovarajuća pravna sredstva. Ona sumnja da bi to moglo da se reguliše samo podzakonskim aktima, tim pre što je Srbija potpisala Međudržavni sporazumom o saradnji u oblasti nafte i gasa s Rusijom, odnosno kupoprodajni ugovor s "Gazpromneftom", u kom su se obe strane saglasile da se tržište otvori 2011. godine. To praktično znači da bi i ovaj sporazum morao da se menja, zaključuje predsednica Komisije za zaštitu konkurencije.

Milan Simurdić, predsednik Foruma za međunarodne odnose, ističe da je novom vlasniku NIS-a već napravljen dovoljno veliki ustupak kada je odlučeno da se i posle privatizacije kompanije produži važenje Uredbe o zabrani uvoza derivata još dve godine. Time je "Gazpromneft" dobio monopol na srpskom tržištu, što nije praksa drugih zemalja.

– Preduslov za ulazak u EU je potpuna liberalizacija i što se tržište pre otvori veće su šanse da Srbija uđe u red ovih zemalja. Osim toga, Srbija je potpisnik CEFTA. S druge strane, ukoliko bi ovakva molba ruske strane prošla, s pravom bi negodovale sve druge naftne kompanije koje su došle u Srbiju – MOL, OMV, "Hellenic", koje bi već u ovom času, da je tržište otvoreno, mogle da uvoze svoje gorivo koje ispunjava sve evropske standarde kvaliteta, ali su one prinuđene da ga uzimaju od NIS-a – kaže Simurdić.

Postepenom, a ne potpunom liberalizacijom tržišta, najviše bi izgubili potrošači, jer bi još godinu i po dana točili gorivo lošeg kvaliteta koje je najskuplje u okruženju, kaže Boban Atanacković, predsednik Udruženja vlasnika privatnih pumpi "Nafta".

– Evrodizel, koji se jedini slobodno uvozi, kupuje se za 10 do 15% jeftinije u okruženju, pa se postavlja pitanje zašto bi vozači u Srbiji bili uskraćeni za to pravo – kaže on, podsećajući i na to da bi već uveliko bila započeta postepena liberalizacija uvoza da je NIS novac od Uredbe pre dolaska "Gazpromnefta" ulagao u modernizaciju. Srbija bi imala jeftinije gorivo znatno boljeg kvaliteta.

U privatnoj naftnoj kompaniji "Petrobart-AVIA" kažu da vlada možda treba da učini ustupak ruskoj strani, jer je u rafineriji započela ozbiljna modernizacija. Zato je realno očekivati da će se za tri godine ovde proizvoditi evropski kvalitet goriva. Međutim, i u ovoj kompaniji s pravom pitaju zašto se čekalo da Rusi kupe NIS da bi se krenulo u modernizaciju kada je Uredba na snazi skoro šest godina.

Upućeni u naftne prilike potvrđuju da ruski partner već duže vreme s nadležnima pregovara kako da se pronađe pravni okvir da se i posle 2011. godine kontroliše tržište derivata u Srbiji. Država može da zadrži monopol, kao svojevrsnu meru vlade, ukoliko proceni da joj je ta grana privrede od strateškog značaja, što energetika svakako jeste. Ali, to se radi u slučaju kada je reč o državnoj kompaniji, što NIS više nije, te se postavlja pitanje zašto bi Srbija to činila privatnoj, stranoj kompaniji, osim ako to nije deo nekog velikog rusko-srpskog paketa, zaključuje taj izvor "Politike".

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Politika" od 23.09.09.)