Porodica Cvetić proizvodi slatko, a u sopstvenom muzeju čuva uspomenu na način posluženja ovog prvog srpskog brenda

Porodica Cvetić iz Kraljeva proizvodi 24 vrste slatka, od 32 poznata u Srbiji, i to isključivo od voća, cveća i začina iz svog dvorišta. Njihovi proizvodi mogu se pronaći u Engleskoj, Rusiji, Italiji, Indiji i drugim zemljama. Njihovi posetioci, pored recepata o svim vrstama slatka, mogu saznati sve o načinu posluženja prvog srpskog brenda.

Slatko je prvo služeno na vizantijskom dvoru i preteča mu je voće konzervirano u medu. U našu građansku kulturu dospelo je krajem 19. i početkom 20. veka, a danas se priprema samo u Srbiji i pojedinim krajevima Grčke i Bugarske.

Marina Lukić Cvetić, istoričarka umetnost i njena kćerka Lidija Cvetić, glumica i doktor nauka umetnosti i medija, uz podršku supruga i oca Dragomira, došle su na ideju da u očuvanom ambijentu salona sa početka 20. veka otvore "Muzej slatka - Kuća Cvetić".

- Cilj je da vratimo slatko u Srbiju, jer ono to zaslužuje kao važan simbol i obeležje, koji na autentičan i gotovo umetnički način promovišu našu istoriju, tradiciju, običaje, ali i građansku kulturu. Knjegina Ljubica, žena knjaza Miloša, prva je u Srbiji kuvala slatko. Kasnije je to činila Dragutinova žena princeza Katarina, zatim kraljica Marija i druge znamenite Srpkinje. Mnogobrojni putopisci su pisali da se u kući ministara, profesora, bankara, advokata i lekara, kao i kućama skromnih trgovaca i zanatlija, posetiocima za dobrodošlicu služi slatko - kaže Marina Lukić Cvetić.

Poznato je da se svojevremeno slatko služilo u kafanama Vrnjačke Banje i Sokobanje, kao i na velikim svečanostima.

- Slatko se priprema od najboljih celih komada voća, koji se dugo kuvaju. Slatko mora biti providno, ne suviše retko, ni gusto. Belo slatko, koje se pravi od belih trešanja, dunje, kajsija i nekih drugih vrsta voća i sveća obično se služi gostima. Na svečanostima na poslužavniku treba da se nađe jedno belo i jedno crno slatko, jedno od krupnog voća, odnosno cveća, a drugo od sitnog - ističe Lidija Cvetić.

Slatko se obavezno služi ujutru i njime bi trebalo da započne dan. Kako naglašava Marina, gosta nikako ne smemo da poslužimo na plastičnom poslužavniku:

- Morate da imate lep, čist, gotovo izglancan poslužavnik na kojem će biti besprekorno čista i poštirkana šustikla. Lepe i čiste čaše, po mogućnosti od kristala, i srebrne kašičice, ako je do moguće, učiniće sam ritual posluženja prijatnijim.

U muzeju slatka porodice Cvetić nalaze se mnoštvo predmeta za posluživanje slatkim. Tu su sve kolekcije koje su u Srbiji upotrebljavane u prethodnih 150 godina, tako da posetioci sami mogu da odaberu kolekciju kojom žele da budu posluženi.