U Somboru početkom 2020. niče porodična fabrika sireva

Nikola Stokuća je mladi proizvođač sireva iz Sombora, koji je odlučio da se posle studija u inostranstvu vrati u Srbiju i posveti porodičnoj proizvodnji. Započeo je studije na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu, ali ih je ubrzo nastavio u Beču gde je završio biotehnologiju.

Iako mnogi mladi ljudi danas odlaze iz Srbije u potrazi za boljim životom, Nikola Stokuća je odlučio da taj bolji život gradi u svojoj zemlji. Kako kaže, otišao je u Austriju samo u nadi da kroz studiranje u Beču može da otvori nove mogućnosti za izvoz sireva koje proizvodi njegova porodica. Imao je mogućnosti za posao u Beču, ali kada je razmislio shvatio je da neće zaraditi mnogo više i odlučio da je bolje da se posveti razvijanju svog posla u Srbiji.

- To dođe na isto. Bolje mi je da budem ovde među svojima i na svome. Da se trudim, radim, širim nešto što mogu i ako mogu. Gore kada odeš to je isto posao, plata, po meni su ljudi više zaluđeni time da je to gore neki idealan život, uopšte nije tako, ne vidim tu sliku. Imao sam ponudu za posao. Moja mama je bila protiv toga da se vratim i savetovala me da ostanem bar nekoliko godina u Beču, ali sam odlučio da se vratim - kaže Nikola.

Sa proizvodnjom sira upoznat je od malih nogu. Pre više od 20 godina, njegovi roditelji počeli su da proizvode različite vrste sireva, a on je u tom procesu učestvovao i radio sa njima tokom osnovne škole.

- Moji su počeli sa tim 1995. kada su došli iz Hrvatske i onda sam ja radio tokom osnovne i srednje škole sa njima. Do sada smo bili malo gazdinstvo, proizvodili smo samo u malom pogonu koji imamo iza porodične kuće, ali ove godine prelazimo na veću fabriku koja je malo većeg kapaciteta. Taj veći pogon gradimo takođe u Somboru, a ja ću u njemu biti tehnolog - najavio je Nikola.

Prema njegovim rečima, taj veći pogon trebalo je da se otvori početkom ove godine, ali će zbog papriologije i izgradnje fabrika početi sa radom do kraja godine. Kaže da nije lako baviti se ovim poslom u Srbiji, ali da im država dosta pomaže kroz podsticajna sredstva.

- Dobili smo odobrenje od AP Vojvodine za sredstva za opremu i za izgradnju objekta. Ranije smo isto konkurisali za neke projekte, ali nismo ispunjavali jedan uslov pa nismo dobili novac. Država pomaže dosta finansijski, jedino bi možda mogli da olakšaju taj pristup, ali ima mogućnosti, samo što je proces papirologije malo haotičan - objašnjava Nikola.

Proizvodnju vode samo tata, mama i on. Sami prerađuju oko 150 litara mleka na dnevnom nivou. U planu im je da, kako kaže Nikola, kada pređu u veći pogon ta proizvodnja pređe na pola tona dnevno. Sireve prave od kravljeg mleka koje otkupljuju. U svojoj proizvodnji imaju polutvrde dimljene sireve i bele sa dodacima.

"Dodaci su orasi, masline, borovnica, tri u jedan sa bosiljkom, bosiljak, beli luk i sitni sir. Pretprošle godine smo počeli da radimo i sitne sireve, ali to više u lokalu radimo zato što je nezahvalno za transport. Samo sireve proizvodimo za sada, ali se nadam da ćemo posle preći i na neke druge proizvode," objašnjava Nikola.

Kako ističe, orasi su se najbolje pokazali na tržištu zato što kada se, kako objašnjava, udime povuku aromu koja se kupcima najviše dopada tako da se prodaju najviše, a pored njih najtraženija je i ljuta paprika.

U početku su sireve prodavali na lokalnom nivou, ali su prodaju počeli da šire i po celoj Srbiji. Tržište su proširili prvo do Beograda, od ove godine njihovi sirevi prodaju se i u Nišu.

- U Nišu smo počeli ove godine, imamo jednog čoveka sa kojim radimo koji ima neku svoju prodaju pa njemu šaljemo. Širimo se polako, trebalo je dugo vremena za to. Polako izlazimo iz tog gazdinstva i prelazimo na veće gde nećemo više raditi samo nas troje, nego ćemo imati do deset radnika - kaže Nikola dodajući da bi povećanje proizvodnje trebalo da utiče i na to da prošire i samo tržište.

Nikola Stokuća

proizvodnja sira

sir sa dodacima

sir sa orasima

sir sa belim lukom

kravlji sir