Odrazi nebeske svetlosti - Za adaptaciju enterijera prodavnice "Prizma" u Beogradu arhitekte Ela Nešić i Danilo Nedeljković dobili prestižnu nagradu fonda "Aleksandar Šaletić"

Danilo Nedeljković

Zapuštena fasada zgrade u Pop Lukinoj ulici broj 12, u centru Beograda, ni po čemu ne nagoveštava ono što posetilac prodavnice može da vidi i oseti kada u nju uđe – kolorit, prozračnost i svežinu. Adaptacija je, bez sumnje, uspela. Ideja o potpunoj vizuelnoj i funkcionalnoj metamorfozi prodavnice "Prizma" nakon realizacije izazvala je veliku pažnju stručne javnosti, a dvoje idejnih tvoraca, tandem arhitekata Ela Nešić – Danilo Nedeljković, nagrađen je nedavno za svoj inovativni rad nagradom iz fonda "Aleksandar Šaletić" na ovogodišnjoj majskoj izložbi ULUPUDS-a.

Transformacija prostora o kojem govorimo je potpuna: svetle i tople boje, refleksija materijala i optimizam, osim što odudaraju od sumorne spoljašnjosti, uspešno kriju sve dotadašnje namene ovog prostora (poslednje što se u njemu nalazilo bio je restoran) koji dugih deset godina nije bio korišćen.

– Posao je bio zahtevan jer je reč o oronulom i zapuštenom prostoru brojnih namena koje su, svaka za sebe, uticale na njegov identitet. Koncept naše organizacije prostora proistekao je iz njegove funkcije radno-prodajnog objekta, dok je forma lokala, ne previše osvetljenog jer se prostire u dubinu zgrade, iskorišćena i naglašena kao osnovni princip u oblikovanju enterijera. Ono što je uočeno kao izuzetno jeste naše uspešno idejno rešenje koje je negiralo problematičnost takvog prostora, jer smo uz kombinaciju stakla i materijala koji odbijaju svetlost uspeli da prostor osvetlimo, usput ga povezujući sa javnim prostorom ulice. Stakleni izlog i nekoliko vrata koja dele unutrašnjost prostora na više celina, uz elemente od inoksa, omogućili su refleksiju okolnih zgrada i njihovo mešanje sa spoljašnjim i unutrašnjim svetlom, čime smo obezbedili transparentnost – objašnjava Ela Nešić, ističući kontekstualizaciju prostora kao nezaobilazni elemenat prilikom bilo kakve slične intervencije.

Ela Nešić i Danilo Nedeljković diplomirani su inženjeri arhitekture, samostalni umetnici i članovi ULUPUDS-a, dobitnici, pored ove, najnovije, još nekoliko nagrada. Učestvovali su na brojnim konkursima u zemlji i inostranstvu kao i na mnogim izložbama. Njihovi radovi publikovani su u stručnoj literaturi i katalozima dok su projekti realizovani širom Srbije.

Danilo Nedeljković

Grad Beograd dodelio je Nešićevoj, inače postdiplomcu i stručnom saradniku po pozivu na Arhitektonskom fakultetu, Nagradu grada Beograda za arhitekturu za 2008. godinu dok je Nedeljković, pored ostalog, za idejno rešenje izložbenog štanda za firmu "Knauf" ovenčan prvom nagradom na Građevinskom sajmu u Beogradu 2004. godine.

Za zajednički rad nagrađeni su do sada dva puta – reč je o konkursnom radu za Savski trg – spomen obeležje žrtvama rata i braniocima otadžbine od 1990. do 1999. i radu za Muzej savremene umetnosti Vojvodine na međunarodnom konkursu. Oba rada osvojila su treću nagradu, prvi 2006. a drugi 2007. godine.

– Konkursi su jako korisni jer postoji veliki prostor za kreativnost i nema uobičajenih ograničenja, što dalje omogućava kompetenciju za kolegama. Na taj način podstiče se inovativnost – slažu se ova dva mlada umetnika kojima kreativnost svakako ne nedostaje a koji trenutno funkcionišu kao "frilenseri". Upitan u koji se dizajnerski milje mogu smesti savremeni trendovi u arhitekturi i uređenju enterijera, Nedeljković kaže:

Ono što je krenulo pre više decenija iz Holandije kao čista i jednostavna linija sa duhovitim detaljima iz različitih stilova koji dodatno oplemenjuju prostor, kod nas se pojavilo pre desetak godina. Danas to, možda, najbolje možemo videti na primeru rada Maje Vidaković i, recimo, uređenja "Telenor" prodajnog mesta u Knez Mihailovoj ulici, gde su korišćeni moderni materijali i gde je ta jasna linija, o kojoj govorim, ispraćena. Pored toga, savremena rešenja poigravaju se veštim korišćenjem materijala kao što su plastika i polimeri, jer omogućavaju efektno praktično izvođenje umetničkih zamisli. Ali, ono što je najvažnije kod uređenja bilo kakvog enterijera jeste pokušaj da se istovremeno uvaži postojeći prostor i oplemeni novim detaljima u skladu sa njegovom svrhom. Drugim rečima, važno je osetiti i očuvati duh prostora, što idejnom rešenju daje upečatljivost.

Danilo Nedeljković

Poziv da u skorije vreme adaptiraju još jednu prodavnicu istog investitora stigao je kao još jedna potvrda njihovog rada. A svaki novi rad doprineće sticanju dodatnog iskustva, kako kroz konsultacije sa starijim, iskusnijim kolegama tako i kroz praktičnu svakodnevnu borbu sa složenim problemom – pomiriti identitet prostora, njegovu namenu, želje investitora i ispratiti proces realizacije koji sam po sebi nosi nepredviđene izazove. Kako dvoje mladih arhitekata kažu, ništa od toga im nije teško jer postoji snažna želja da ideja, na kraju, bude što vernije pretočena u realnost.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista Blic od 29.08.2009.)