Srbija će do 2020. godine dostići 500 MW struje iz snage vetra - Ukupni energetski potencijal vetra u Srbiji procenjuje se na oko 1035 MW

Potencijali vetra višestruko premašuju energetske potrebe čoveka, a procene su čak i 200 puta, rečeno je na konferenciji "Osvajanje obnovljivih izvora energije" u okviru Karavana za klimu 2, koju su organizovali ambasada Francuske i Francuski institut u Srbiji sa partnerima.

- Vetar je ekološki prihvatljiv, a ujedno je najsnažniji obnovljivi izvor energije. Sa otprilike 2MW opsluži se 1.100 domaćinstava. Imajmo u vidu da su to tročlana i četvoročlana domaćinstva, kao i da današnji vetrogeneratori mogu da budu snage i do 8 MW, pa čak i 10 MW, a očekuje se da budući dostignu 20 MW - rekao je prof. dr Vladimir Katić sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu.

On je naglasio da najveći potencijal imaju istočna Srbija i južni Banat. Tako je prosečna godišnja snaga vetra u Vršcu 250 W/m2. Ukupni energetski potencijal vetra u Srbiji procenjuje se na oko 1035 MW.

- Ključni problem efikasnosti vetrogeneratora je gubitak energije, pa na izlazu imamo svega 25% do 30% početne energije. Ipak, najefikasnije su trokrake turbine, koje imaju najveću snagu. Druga stvar je veliki prostor koji je potreban za postavljanje vetroparka. Na primer, čitavih 600 hektara je potrebno da bi se jedan park od 50 MW, sa 20 vetrogeneratora od 2,5 MW uz postrojenje, bezbednosne koridore i drugo, negde postavio - kaže Katić.

Dodaje i da se mora voditi računa, kada se prave turbine i parkovi, o koridorima kojim se kreću ptice, o naseljima, rekama, zaštićenim područjima i naglašava da je potrebno pažljivo planiranje.

- Prema Strategiji razvoja energetike Srbije do 2020. godina trebalo bi da ostvarimo 500 MW struje iz snage vetra, i to ćemo dostići. Sledeći korak je 600 MW do 2030. godine. Ukoliko se pogleda Evropa, koja ukupno raspolaže sa 189 GW, Srbija doprinosi sa 0,4 GW, prema podacima sa kraja 2018. godine - kaže Katić.

Kada je reč o feed in tarifi, odnosno o podsticajnoj ceni za otkup struje iz obnovljivih izvora energije, ona iznosi 9,2 evrocenta po svakom isporučenom zelenom kilovatu. Srbija trenutno ima četiri povlašćena proizvođača, koji ukupno daju 25 MW. To su: Đevreč, Tutin (0,5 MW), Kula (9,9 MW), La Pikolina, Zagajica (6,6 MW) i Malibunar, Alibunar (8 MW).

- Privremeni povlašćeni proizvođači su: Košava (68 MW), Čibuk (157 MW), Alibunar (42 MW), Kovačica (104,5 MW) i Plandište 1 (102 MW). U planu su proširenje Košave do 120 MW, Čibuk 2 sa 100 mw, Bela Anta sa 120 MW i Alibunar 1 sa 172 MW - naveo je Vladimir Katić.

Naglasio je da je Čibuk najveći vetropark u Srbiji, koji opsužuje 113.000 domaćinstava. Ovim je umanjena emisija CO2 za 370.000 tona godišnje.

Katić se osvrnuo i na pitanje da li postoji vetroindustrija u Srbiji. Ukoliko se sagleda da su za proizvodnju potrebni generatori, transformatori, motori i elektro-pogon, mašinski sklopovi, elise, energetski pretvarači, sistem upravljanja i regulacije, stub i temelj, transport, prilazni putevi i komunikacija, smatra da većinom možemo da zaposlimo domaću industriju.

- Mogli bi da se angažuju Siemens za generatore i ATB Sever iz Subotice za motore, kao i ABS Minel iz Mladenovca za transformatore. Elise bi mogla da pravi Utva iz Pančeva, ako bi unapredila proizvodnju. Problem su energetski pretvarači, koje danas rade jedino Kinezi, a transport bi morao da se obavlja rekama do luka. Za preostalo imamo kapacitete u Srbiji - smatra Katić.

Aleksandra Kekić