Izvor: eKapija | Sreda, 12.06.2019.| 16:44
Izdvojite članak Odštampajte vest

Adnan Smajić, prvi sertifikovani somelijer za čaj u BiH - Vrednost čaja je u njegovoj bogatoj istoriji

Adnan Smajić (Foto: hubih.sfera.ba)
Adnan Smajić je prvi sertifikovani somelijer za čaj u BiH. Inače, lekar po obrazovanju odlučio je da se posveti svojoj prvoj ljubavi, onoj prema vrhunskom čaju. Želja mu je da Sarajevu ponudi mesto kakva postoje u celom svetu, te je i otvorio radnju visokokvalitetnih čajeva "Franz & Sophie". To je prva takva radnja u Sarajevu i BiH, te jedinstveno mesto za degustaciju i uživanje u čaju. Adnan Smajić za časopis Hubih govori o svojoj radnji, te o ljubavi prema svom poslu.

Za početak nam recite otkud ljubav prema ovom neobičnom poslu?

- Sama priroda ovog posla je veoma dinamična, uvek ima nešto novo da se pročita, isproba i ponudi kupcima. Mnogo je manje stresan od lekarskog posla kojim sam se pre bavio i prijala mi je ta promena, a prija mi i dan-danas.

Kako je krenuo vaš rad somelijera? Kako je zapravo sve počelo?

- S obzirom na to da sam živeo u Nemačkoj i da se za vreme života tamo nisam mogao navići na njihovu kafu, tražio sam alternativu za unos kofeina. Tu alternativu sam našao u čaju i ceo taj svet me zaintrigirao. Odlučio sam da više vremena posvetim tome i steknem formalno obrazovanje u toj oblasti. Ta odluka je rezultirala pohađanjem i završavanjem akademije za čaj. Za četiri meseca, koliko je obuka trajala, imao sam priliku da naučim o vrstama čaja, njihovim blagotvornim dejstvima, razlikovati dobar i loš čaj. Vrhunac cele obuke bila je praksa u jednoj radnji čaja koja je trajala tri sedmice i gde sam svo stečeno teoretsko znanje mogao da primenim, ali i steknem uvid u praktično poslovanje jedne takve radnje. Nakon sticanja sertifikata somelliera za čaj i povratka u Bosnu i Hercegovinu počinje priča o "Franz & Sophie".

U Sarajevu imate i svoju čajdžinicu, "Franz & Sophie"? Otkud ideja za otvaranjem i kako su građani reagovali?

- Otvaranje "Franz & Sophie" sveta čaja bio je, pored načina da svoje znanje proširim i nastavim da koračam putem kojim sam odlučio da pođem, moj pokušaj približavanja kulture čaja našem društvu. Cilj mi je bio da pokažem ljudima da je čaj mnogo više od praha iz kesice koji lepo oboji vodu u šoljici, da je to tradicija stara hiljadama godina i za neke narode neizostavan deo svakodnevnog života. Isprva su ljudi prilazili sa skepticizmom i nesigurnošću, donekle i nezainteresovanošću, ali se to kroz godine i isprobavanje različitih čajeva znatno promenilo. Lepi su trenuci kada ljudi uđu u radnju, kažu da piju čaj samo kada su bolesni, a onda probaju nešto novo što do tada nisu i kupe kesicu tog istog čaja kojeg će da prave kući. Takvi primeri najlepše pokazuju da ljudi uviđaju da je čaj napitak u kojem se itekako može uživati.

Šta piju građani BiH?

- Iako mi se nekad čini da smo narod i društvo kojem kafa teče u krvi, sve češće ljudi dolaze i traže neku zanimljiviju alternativu za kafu. U tom pogledu su jaki čisti crni čajevi apsolutni pobednici i sve više ljudi se odlučuje za jutarnju šolju crnog čaja sa mlekom, iako su omiljeni i zeleni čajevi, biljne mešavine, jako zanimljiva južnoafrička biljka rooibos koja ne sadrži kofein i, za leto neizostavni, ledeni čajevi pripremljeni od voćnih mešavina.

(Foto: hubih.sfera.ba)

Koje vrste čajeva imate i odakle? Možete li neke izdvojiti?

- Čajevi koje imam u ponudi dolaze skoro iz svakog kutka sveta, s obzirom na to da je čaj u mnogim zemljama omiljeno piće. Mogu se naći kineski, japanski, indijski, tajvanski, južnoamerički čajevi, te nekoliko vrsta koje su endemične samo za određena područja. Mogao bih istaći jako zanimljiv kenijski crni čaj, s obzirom na to da ljudi često ne mogu da povežu ovu afričku zemlju sa proizvodnjom čaja. Posebnu satisfakciju mi predstavlja što kupcima mogu da ponudim japanske zelene čajeve koji su specijaliteti u celom svetu, matchu (prah zelenog čaja bogat izuzetno antioksidansima) te tzv. "leteće čajeve", crne čajeve iz prvih berbi koji se transportuju avionom kako bi do ljubitelja čaja došli maksimalno sveži.

Znamo da su čajevi zdravi, ali možete li jedan izdvojiti kao najzdraviji i zbog čega?

- Na to je pitanje teško i poprilično nezahvalno odgovoriti, imajući u vidu da svaka klasa čaja nosi svoju posebnost, nezavisno o količini kofeina (teina) koja se dobije kao krajnji produkt. Polifenolni produkti u čaju imaju širok spektar delovanja, a mnogo je studija urađeno kako bi se na ovo pitanje što bolje i preciznije odgovorilo. Najbolji bi odgovor na ovo pitanje usledio tek nakon postavljanja još jednog pitanja: " Za koju svrhu? Detoksikacija? Problemi sa nesanicom? Normalizacija krvnog pritiska?" Iako su čajevi koje ja nudim prvenstveno namenjeni uživanju, ipak nastojim da sa kupcima porazgovaram i pomognem im da se odluče na onaj koji će im biti najbolji ukoliko ga traže za neku posebnu zdravstvenu svrhu.

Koji Vam je u radnji najskuplji čaj, a koji najjeftiniji? Kako se inače cene kreću?

- Cena čaja je u direktnoj vezi sa samom vrstom čaja, načinom obrade lista, vremenu koje se posveti dobijanju krajnjeg produkta, i slično. Iako cene nekad znaju da se drastično promene i na globalnom tržištu, trudim se da cene budu prilagođene džepu bh. kupaca, tako da ne moraju previše da razmišljaju i vagaju da li da izdvoje novac za jednu kesicu čaja. Za većinu čajeva u ponudi cene se kreću u rasponu od 4 do 5,5 KM za 50 g organskog čaja, dok su malo skuplji beli i oolong čajevi zbog svoje osetljivosti i specifičnog načina proizvodnje, gde se svaki korak u proizvodnji čaja odvija ručnim branjem i preradom. Vrhunski beli, japanski zeleni i crni čajevi su po ceni od 20 do 40 KM za 50 g.

Kada je najbolje vreme dase pije čaj?

- Nema nekih striktnih ograničenja u konzumaciji čaja, sve dok se ne preteruje. Čaj se može piti ujutro za razbuđivanje, tokom dana za održavanje energije i fokusa, a neke biljne mešavine i uveče za umirivanje i bolji san. Za svaku priliku se može naći čaj koji joj najbolje odgovara.

Šta daje posebnu vrednost čaju?

- Vrednost čaja je najpre u njegovoj bogatoj istoriji, činjenici da je to napitak kojeg su konzumirali kineski carevi, koji se kroz vekove prenosio trgovačkim putevima u sve krajeve sveta i cenio kao vredna roba. Danas se čaj ceni zbog širokog raspona njegovih blagotvornih efekata po celi organizam i činjenice da zbog raznovrsnosti čaja svako može pronaći nešto što mu u potpunosti odgovara.

Kako definišete koji čaj je kvalitetan, a koji nije?

- Svaka klasa čaja ima svoju specifičnost i set kriterijuma po kojima se može utvrditi kvalitet, ali se uvek najviše pažnje obraća na svežinu, oblik, veličinu, celovitost i boju listova, način na koji su listovi obrađeni… Prisustvo grančica u finalnom produktu ne sme da se desi, osim kod čaja u čijem su sastavu isključivo grančice i koji je jedna posebna priča. Nakon ovakvog vizuelnog pregleda, značajnu ulogu u utvrđivanju kvalitete ima i miris, ukoliko se može osetiti svežina u mirisu, to je poprilično dobar indikator da će i pripremljeni čaj biti na najvišem nivou. Što se samog napitka tiče, postoje neke smernice za pripremu kao što su temperatura vode i vreme koje listovi moraju da odstoje kako bi otpustili najbolju aromu, a ne tanine koji daju određenu gorčinu čaju. Svakako, treba voditi računa o količini i ne preterivati, kako se ne bi dobio preintenzivan napitak koji nema specifičan ukus za taj čaj.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.