Eko turizam - Koje destinacije u Srbiji bi trebalo da posetite ako volite prirodu

Eko turizam relativno je moderan koncept putovanja. Naime, on se prvi put pominje 1960. godine sa naglaskom na odnosu između turiste, okruženja i kulture. Postao je popularan osamdesetih godina, kada su u turističke ponude uvrštene i ove ture. Od ekspedicija u Afriku, koje su se organizovale još početkom 20. veka, do posete Nacionalnom parku Yellowstone, ovaj vid turizma prešao je dug put, i kada je reč o destinacijama, ali i ceni. Jedno je ostalo isto - želja za spoznavanjem nečeg novog.

- Koncept eko turizma baziran je na učenju. Glavni motiv eko turizma i ovog tipa turista jeste novo saznanje o okruženju i ekosistemu. Glavne karakteristike eko turizma su minimalan negativni uticaj na životnu sredinu, maksimalno zadovoljstvo za turistu i maksimalna dobit za lokalnu zajednicu - kaže za eKapiju Ivan Vuković iz Turističke organizacije Srbije (TOS).

Dodaje da je posebno važno imati interakciju sa lokalnom zajednicom i unajmljivati lokalne vodiče, jer samo tako će svi imati koristi od takve saradnje:

- Turisti će imati prilike da se upoznaju sa okruženjem, koje će im predstaviti neko ko je tu odrastao. Sama zajednica će pored prodaja suvenira i prezentacija imati i osećaj ponosa i potvrdu vrednosti svog kulturno istorijskog nasleđa.

Sa njim se slaže i vodič Pavle Pavlović, koji kaže da je eko turizam deo održivog turizma. Smatra da naša zemlja ima potencijal za ovakav vid ponude:

- Kao zemlja koja nema more, Srbija mora da se bavi eko turizmom, koji će biti u vrhu prioriteta za razvoj. Država se ne bavi ovim na pravi način, nego se ova tema primenjuje na lokalu.

U potencijale Srbije ubraja se veliki broj zaštićenih prirodnih eko sistema: pet nacionalnih parkova, 18 spomenika prirode, 20 predela izuzetnih odlika, 69 rezervata prirode.

- Tu je i bogato kulturno nasleđe, kako materijalno tako i nematerijalno, koje se ogleda u brojnim običajima, pričama i legendama. Autentična jela, pripremljena na tradicionalan način, čine dobru osnovu za ponudu ove vrste turizma - navodi Vuković.



Šta u Srbiji možete da vidite i da radite, kada je reč o eko turizmu? Krstarenje na Carskoj i Obedskoj bari, obilazak Zasavice, splavarenje Uvcem i posmatranje belih supova, posmatranje medveda na Tari, kajak na Drini, veslanje u biosferi Bačko podunavlje, pešačenje na Divčibarama.

- Neosporno je da Srbija ima očuvanu životnu sredinu i da se na celoj teritoriji mogu pronaći zadivljujući primeri tragova koje je priroda ostavljala da ih mi otkrivamo - kaže Vuković.

Koncept eko turizma postaje sve popularniji i prepoznat kao potreba da se čovek odvoji, bar na neko vreme, od svakodnevnog stresa i da se vrati manuelnom radu i učenju u prirodnom okruženju. Prema istraživanju ponašanja domaćih i stranih turista koje je Turistička organizacija Srbije sprovela tokom 2015. i 2016. godine, 52% domaćih turista kao motiv za putovanje po Srbiji navelo je prirodu, a 8% sportke aktivnosti. Kod inostranih gostiju kulturno istorijsko nasleđe kao motiv za posetu Srbiji čini 62% , dok priroda čini 43%.

Da se eko i seoski turizam razvijaju potvrđuje Boško Kozarski (36) iz Beograda. Kako kaže, Srbija je njegov izbor zbog veoma zanimljive istorije, kombinovane sa neverovatnim prirodnim bogatstvima.

- Moj izbor je svaki kutak Srbije, a iz ličnih razloga najmanje dva puta godišnje u svojstvu turiste obiđem Zlatibor. Zaobilazim centar, odlazim u Dobroselice i Ljubiš. Druga destinacija kojoj se rado vraćam je Čegar, odnosno Donji Matejevac i kamenički Vis. Idealna kombinacija etno, eko i istorijskog turizma - preporučuje Kozarski.

Kada je reč o stranim turistima, Darko Gavrilović iz agencije Talas travel kaže da je je njihov nivo svesti o ekologiji, kao i odgovornost prema priodi, još uvek daleko ispred našeg.

- Neshvatljivo im je kada vide kese ili plastične flaše pored puta, ili još gore u reci ili potoku. Taj neshvatljiv poriv određenog broja naših sugrađana pojeftinjuje Srbiju kao destinaciju i šalje veoma negativnu sliku o nama. Naravno, u čistim mestima i oazama oduževljene je neizostavno, posebno onih gostiju koji dolaze iz mediteranskih zemalja ili iz mesta koja ne obiluju zelenilom, planinama, rekama. Nedavno smo imali goste iz UAE, koji su izašli na najveći pljusak bez kišobrana i uživali, jer su po prvi put doživeli da prirodna kiša pada na njih - otkriva sagovornik.

Aleksandra Kekić