Analiza - Privatno zdravstvo u Srbiji, sistem zreo za rast i konsolidaciju

(Foto: Vereshchagin Dmitry/shutterstock.com)

Stanovnici Srbije pate od istih ili sličnih uzroka bolesti kao i stanovnici drugih delova Evrope, uz razlike prouzrokovane kulturnim i društvenim nasleđem i opštim ekonomskim stanjem društva. Najveći pojedinačni troškovi jesu oni za lečenje kardiovaskularnih bolesti, a 2016. godine ovi troškovi iznosili su 18% svih troškova u zdravstvu. Očekivani životni vek za oba pola polako se uvećava, a 2017. prosečni životni vek bio je 75,4 godine, za muškarce 73, a za žene 77,9 godina.


Kratak pregled zdravstvenog sistema u Srbiji

Zdravstveni sistem u Srbiji zasniva se na Bizmarkovom modelu, uz određene modifikacije. Jugoslavija je bila zemlja srednjeg nivoa prihoda, koja je svojim građanima nudila solidnu zdravstvenu zaštitu zasnovanu na principima univerzalnosti i solidarnosti, kao i zdravstvene zaštite za svakoga. Isti principi su i dalje u temeljima javnog zdravstvenog sistema u Srbiji. Međutim, zbog građanskog rata i sankcija tokom devedesetih, javni zdravsteni sistem nije bio u mogućnosti da pruži željeni nivo univerzalne zdravstvene zaštite za svakoga. Danas je javni sistem zdravstvene zaštite dopunjen stalno-rastućim privatnim zdravstvenim sistemom.

U 2017, ukupni troškovi u zdravstvu iznosili su 8,8% BDP-a Srbije. Od ukupnih troškova, 57,5% se odnosilo na finansiranje iz javnih izvora, dok je na privatne izvore otpalo 42.5%.

U Srbiji, 42,35% ukupnih troškova u zdravstvu finansira se direktno, što je jedan od najvećih procenata u centralnoj i istočnoj Evropi.

Troškovi po glavi stanovnika rastu, kako u apsolutnom smislu, of 492 USD u 2015. do 516 USD u 2017, tako i u poređenju sa kupovnom moći.


Javni zdravstveni sistem

Javne zdravstvene ustanove zapošljavaju ukupno 101.853 ljudi. Oko 25% njih, tj. 24.979, imaju fakultetsko obrazovanje, 9.785 ima završenu višu školu, dok 45.399 ima završenu srednju školu, od čega je 31.341 medicinska sestra. Ukupan broj ležaja u bolnicama u 2017. bio je 41.654, ili 5,9 kreveta na 1.000 stanovnika.


Privatni zdravstveni sektor

Privatni zdravstveni sektor ima korene u hoatičnim devedesetim godinama, kada su javne bolnice i klinike radile pod veoma teškim uslovima. U takvoj sredini, fleksibilniji i raznovrsniji privatni zdravstveni sektor počeo je da nudi hirurške i laboratorijske usluge koje su se plaćale iz džepa. Taj rast se nastavio i u novom milenijumu i poprimio je značajne razmere.

U 2017, privatni zdravstveni sektor zapošljavao je ukupno 7.239 ljudi, od kojih 2.296 doktora, 2.950 medicinskih sestara i tehničara i 1.431 nemedicinskog osoblja. Privatni zdravstveni sektor takođe povremeno angažuje konsultante koji rade u okviru javnog zdravstvenog sistema. Procenjuje se da njihov broj za 75% nadmašuje broj doktora zaposlenih za stalno, tj. da ih ima oko 6.500, u proseku 5 konsultanata po ustanovi.

Broj ležaja u okviru privatnog zdravstvenog sektora 2017. godine iznosio je 921.


Finansiranje javnog zdravstvenog sistema

Zdravstveno osiguranje u Srbiji propisano je zakonom, a institucija zadužena za njega jeste Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO). Njega zajednički finansiraju poslodavci i zaposleni kroz odbitke od plate, tzv. doprinose za zdravstveno osiguranje.

RFZO pokriva 6,9 miliona korisnika od ukupnog broja stanovnika od oko 7,040 miliona.

RFZO ne pokriva lečenje u privatnim zdravstvenim ustanovama, osim u retkim slučajevima kada javni zdravstveni sistem nije u mogučnosti da pruži datu uslugu u roku od 30 dana. Takvi slučajevi ograničeni su na dijagnostiku i laboratorijske analize, kolonoskopiju, gastroskopiju, rendgen i slične manje procedure. U 2017, pokriveno je 1.060 takvih slučajeva. Mnogi ovu proceduru smatraju previše komplikovanom u smislu birokratije, tako da se ni ne trude da povrate troškove.

Finansiranje privatnog zdravstvenog sistema

Za razliku od javnog, privatni zdravstveni sistem uglavnom finansiraju korisnici usluga. U poslednje vreme, osiguravajuće kuće sve češće nude polise dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja u ovom sektoru.


Osiguranje u privatnom zdravstvenom sektoru

U 2017, ukupan iznos premija privatnog zdravstvenog osiguranja bio je 24,4 mil EUR (29,1 mil USD). Udeo zdravstvenog osiguranja u ukupnim premijama životnog i neživotnog osiguranja porastao je sa 2,5% u 2016. na 3,1% u 2017. Još važnije, premije zdravstvenog osiguranja nominalno su porasle za 28,3% u poređenju sa 2016. U prvoj polovini 2018. godine, premije privatnog zdravstvenog osiguranja iznosile su ukupno 18,56 mil EUR (21,65 mil USD), ili 4.2% svih premija osiguranja. Nominalno, premije zdravstvenog osiguranja porasle su za 21,9% u poređenju za prvom polovinom 2017.

Glavne prepreke daljem rastu dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja jesu opšte ekonomsko stanje u državi i nedostatak bilo kakvih poreskih olakšica ili olakšica za plaćanje doprinosa za javno zdravstveno osiguranje za one koji plaćaju dobrovoljno zdravstveno osiguranje.


Privatni zdravstveni sistem zreo za konsolidaciju i rast

Kao što se može videti iz ovih podataka, privatni zdravstveni sistem je veoma rascepkan i razuđen i samim tim zreo za konsolidaciju koja će stvoriti veće i finansijski sposobnije ustanove, koje će biti u stanju da ponude veći broj usluga i kvalitetnije usluge, uključujući procedure koje se zasada mogu obaviti isključivo u najboljim javnim bolnicama. Ovaj proces konsolidacije već je započeo.

Tri glavna pružaoca zdravstvenih usluga na tržištu jesu Bel Medic, Medigroup i Euromedik. U 2017, ove tri kompanije imale su ukupnu zaradu of 48.360.150 EUR, što je u proseku za 27,20% više u poređenju sa ukupnom zaradom u 2016, koja je iznosila 38.020.385 EUR.

Bel Medic je jedan od najstarijih privatnih pružalaca zdravstvenih usluga. Osnovan je 1995, a danas poseduje jednu opštu bolnicu, jednu polikliniku, dva doma zdravlja i ketering servis. Posluje na 5 lokacija, zapošljava 353 ljudi i koristi usluge brojnih spoljnih konsultanata. Ova kompanija je rasla organski. Ima ugovore sa brojnim domaćim i stranim pružaocima dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, kao što su BUPA, Allianz, AXA, MetLife itd. U 2017, ova kompanija imala je konsolidovani prihod od 12,34 mil EUR, a u planu je dalji rast i širenje.

Medigroup je rastao kroz spajanja i akvizicije. Njega je 2013. osnovao investicioni fond Blue Sea Capital, registrovan u Luksemburgu. Pod ovim brendom je preuzeto i konsolidovano nekoliko međusobno komplementarnih aktivnosti. Danas ovaj brend sadrži 14 medicinskih ustanova koje zapošljavaju preko 800 ljudi, a takođe sarađuje i sa oko 800 konsultanata iz različitih polja medicine. Oprema se sastoji od najmodernijih medicinskih uređaja. U martu 2018, investicioni fond Mid Europa Partners iz Londona preuzeo je većinski paket of 55% akcija u kompaniji Medigroup. Prihodi kompanije 2017. godine iznosili su 23,52 mil EUR.

Euromedik je osnovan 2002. Posluje na 6 lokacija u Beogradu i nudi mnogobrojne usluge. Direktno zapošljava oko 200 doktora i drugih medicinskih stručnjaka i angažuje bar isto toliko spoljih konsultanata. Opremljen je najmodernijim uređajima, u koje je mnogo ulagao poslednjih godina. Zarada iznosi 12,49 mil EUR, veoma slično zaradi koju je ostvario Bel Medic, ali je stopa ostvarenog rasta gotovo duplo veća (29,39%, u odnosu na 16,48%, koliko je ostvario Bel Medic).

Tržište zdravstvenih usluga u Beogradu trenutno je relativno dobro pokriveno. Učesnici na tržištu moraće da šire poslovanje na unutrašnjost Srbije, u gradovima kao što su Novi Sad, Niš ili Kragujevac, da bi se približili bazi klijenata.


Odakle će doći dalji rast prihoda?

Domaće stanovništvo – rastući lični prihodi, dobrovoljno zdravstveno osiguranje i želja za dobrom zdravstvenom negom u udobnom okruženju, koja se može rezervisati u roku od 24 sata, umesto da se na listama čekanja provodi nekoliko meseci, čine da se građani sve više okreću privatnim zdravstvenim uslugama. Smatramo da će rastu privatnog zdravstva najviše doprineti baza korisnika koju čine zaposleni i samozaposleni između 21 i 65 godina starosti i članovi njihovih porodica. Iz gore navedenih podataka, ova baza sastoji se od oko 3,5 miliona ljudi (zaposleni i samozaposleni – 1.935.539, članovi porodica – 1.600.000).

Zdravstveni turizam je još jedan izvor budućeg rasta koji će pokrenuti:

a. pacijenti iz susednih zemalja, kao što su Bosna, Crna Gora, Makedonija, Albanija, gde su ljudi navikli da kvalitetne medicinske usluge traže u Beogradu još od 80-ih;

b. srpska dijaspora – privatne medicinske ustanove u Beogradu nude odlične medicinske usluge po mnogo nižim cenama od onih u Zapadnoj Evropi ili SAD-u;

c. drugi klijenti iz EU, SAD-a i drugih zemalja, koji medicinske usluge traže ovde iz sličnih razloga. Ovo se takođe odnosi na rehabilitaciju nakon bolesti i lečenja ili na rehabilitaciju nakon povreda pretrpljenih kod kuće, koja se najčešće obavlja u ustanovama koje nude tretmane lekovitim vodama (banje).

(Foto: shutterstock.com)

(Privatne zdravstvene ustanove sve bolje opremljene)
Zaključak

Gore navedene analize navode na neke zanimljive zaključke o sistemu privatnog zdravstva u Srbiji:

– prihodi rastu iz godine u godinu ubrzanim tempom, mnogo brže nego inflacija, kao rezultat stalnih investicija u privatno zdravstvo i širenja ovog sektora;

– vrednost dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja takođe ubrzano raste, što će podstaći dalji rast privatnog zdravstvenog sektora;

– tri najveća pružaoca ovih usluga, Medigroup, Euromedik i Bel Medic, zabeležili su visok rast prihoda, u proseku 27,20% u 2017.

– Medigroup je postigao neverovatan uspeh za 5 godina kroz spajanja i akvizicije velikog broja kompatibilnih kompanija i trenutno je najveći pružalac privatnih zdravstvenih usluga. Druge dve grupe rastu organski još od 90-ih;

– izvesno je da će konkurencija da se pojača i da će vodeće ustanove početi da pružaju usluge i van Beograda (kao što Medigroup već čini). Do širenja može da dođe organski, kroz uspostavljanje sopstvenih medicinskih ustanova ili kroz spajanje sa već postojećim ustanovama. Uspeh koji je postigao Medigroup pokazuje da je ovaj drugi metod efikasniji. Takvo širenje zahteva finansiranje iz spoljnih izvora i zaduživanje, što ne bi trebalo da bude veliki problem, zahvaljujući povećanom interesovanju za tu vrstu investicija i finansiranja.


Analiza SEECAP-a, finansijske konsultantske kuće koja posluje u Beogradu od 2001. i pokriva Srbiju, Crnu Goru, Makedoniju i Bosnu i Hercegovinu. SEECAP pruža usluge stranim i domaćim klijentima u obastima korporativnih finansija, spajanja i akvizicija i finansija vezanih za nekretnine, projekte, infrastrukturu, hotelijerstvo i turizam. U transakcijama, radi ili za stranu koja kupuje ili za onu koja prodaje, ili za investitora ili za onog u koga se investira.

SEECAP Konsalting doo Beograd

MediGroup SEE doo

EUROMEDIK DOM ZDRAVLjA

ACIBADEM BEL MEDIC Beograd

Republički fond za zdravstveno osiguranje Beograd

Blue Sea Capital d.o.o. za savetovanje Beograd

Mid Europa Partners LLP London

privatno zdravstvo u Srbiji

javno zdravstvo u Srbiji

finansiranje privatnog zdravstva

osiguranje u privatnom zdravstvu

prihodi u privatnom zdravstvu

rast prihoda u privatnom zdravstvu

razvojne strategije u privatnom zdravstvu