Kako Mreža mladih profesionalaca u poljoprivredi pomaže "podmlatku" srpskog sela - Jeftina zemlja naša prednost

Poljoprivreda nije u vrhu lestvice kada je reč o popularnim delatnostima, o čemu svedoči podatak da u Srbiji ima svega 3% mladih poljoprivrednika. Ovaj trend je prisutan i u Evropskoj uniji, gde je isti prosek duplo veći. Ipak, oni koji se odluče da ostanu na selu najčešće biraju poljoprivredu kao izvor prihoda, ali i kao prostor u kojem mogu da se usavršavaju. Sve je više mladih, školovanih proizvođača, koji imaju viziju kako bi ova proizvodnja u budućnosti trebalo da izgleda.

U tome im pomaže Mreža mladih profesionalaca u poljoprivredi (Young professionals for agricultural development) ili YPARD. Radi se o neprofitnoj organizaciji, sa sedištem u Rimu, koja broji preko 15.000 članova. Njen zadatak je da pomogne mladima tokom školovanja da steknu više znanja o poljoprivredi, ali i da pomogne mladim poljoprivrednicima da pronađu resurse i informacije. Srbija u ovoj organizaciji ima svoju predstavnicu - Julijanu El Omari, koja i sama živi na selu, u Orašcu.

Predstavnica Srbije u Ypardu postala je sasvim slučajno. Pošto je poljoprivredni novinar po struci, prethodna prestavnica čitala je njene tekstove o mladim poljoprivrednicima i kontaktirala je putem društvenih mreža kako bi joj ponudila mesto nove predstavnice. Kako kaže, ona je neko ko je ceo život na selu, pa joj poslovi u bašti, štali i na njivi nisu bili nepoznati, kao ni problemi starijih i mlađih proizvođača u poljoprivredi.

- Nažalost, zbog opšte situacije, mnogi mladi ne vide svoju budućnost na selu i u svojoj državi. Zbog toga sam želela da dam svoj lični doprinos tome da mladi uvide da prirodno pripadaju selu, da se poljoprivreda sa njima razvija i unapređuje i da svi treba da shvatimo da je proizvodnja hrane, uz brigu o prirodnoj okolini, naša najvažnija misija - kaže El Omari za eKapiju.

Otkrila nam je da mlade poljoprivrednike u Evropi i Srbiji muče isti problemi - od niskih ili neprilagođenih subvencija njihovim potrebama, visokih cena zemlje, sadnog materijala, zaštite, goriva, do nedovoljnog obrazovanja i informisanosti o proizvodnji, dostupnim finansijskim sredstvima i što je najvažniji problem - pristup tržištu.

- U razgovoru sa mnogim mladim poljoprivrednicima u Srbiji, shvatila sam da naši mladi čak na prvo mesto ne stavljaju novac, kao najveću potrebu u svojoj proizvodnji, već pristup tržištu i stabilnost cena. Zašto? Zato, što žele da zaokruže svoju proizvodnju i osiguraju obrt novca. Isto to žele i mladi poljoprivrednici Evrope, ali i svi proizvođači bez obzira na godine. Moramo se složiti da je stabilno tržište nešto na šta sami mladi poljoprivrednici ne mogu da utiču i da je tu uticaj državnih institucija presudan - govori Julijana.

Kako kaže, najveća razlika između mladih poljoprivrednika Evrope i Srbije jeste u ceni zemljišta, koje su u Evropi nekad nepojmljivo visoke, kako se poljoprivreda poslednjih godina prepoznaje kao isplativ biznis, dok je kupiti parcelu u Srbiji i dalje dostupno.

Navodi i da poljoprivreda Evrope "stari", pa Evropska unija radi na strategiji koja će privući mlade da se bave poljoprivredom. Ideja je da se za podršku mladim poljoprivrednicima izdvoji bar 2% novca odobrenog za direktna plaćanja. Međutim, određene institucije smatraju da je to nedovoljno.

- Kod nas, od 2017. godine imate poseban program subvencija namenjen mladim poljoprivrednicima na republičkom nivou, ali u odnosu na ukupan broj mladih poljoprivrednika u Srbiji, veoma mali broj pošalje zahteve, a to sigurno nešto govori - napominje predstavnica Srbije u YPARD-u.

Smatra da će Srbija, kao i Evropa, morati najpre da pažljivo oslušne potrebe mladih poljoprivrednika i da im pomogne na pravi način.

Na pitanje koliko mladi u Srbiji, a koliko u svetu, poljoprivredu vide kao svoju poslovnu šansu i kao isplativu delatnost, El Omari kaže da postoji veliki broj malih srpskih poljoprivrednika, koji žele da proizvode hranu za sebe i za svoju porodicu, pa tek onda za prodaju.

- Mladi danas vide poljoprivredu kao posao koji mogu obavljati bez stresa i u prirodi. Smatraju da im može doneti i zadovoljavajuću zaradu, kako bi njihova proizvodnja bila održiva, a oni srećni i ispunjeni. U svetu, mladi poljoprivrednici dosta se okreću organskoj proizvodnji, a pošto postoji vrlo stabilno tržište organskih proizvoda, uspevaju dobro i da zarade, iako proizvodnja potpuno organskog proizvoda zahteva mnogo više energije i mnogo više rizika - objašnjava sagovornica.

Ističe i da su mnogi mladi u Srbiji odgovorni kada je u pitanju bezbednost proizvoda, jer su više osvešćeni o važnosti zaštite životne sredine od starijih. Vode računa o pravilnoj primeni hemijskih preparata, poštuju uputstva stručnjaka, dosta istražuju i uče i unose mnogo svog znanja i fizičke energije da stvore proizvod koji nema konkurenciju.

- Danas možete čuti dosta priča o mladima koji su vrednim radom uspeli da se probiju na tržište i opstanu. Na primer, mladi poljoprivrednik sa svojom suprugom i tri mala deteta u selu Saranovo kod Rače bavi se ratarskom, stočarskom, povrtarskom i voćarskom proizvodnjom. Obrađuje oko 30 ha zemlje, a u zimskoj sezoni uslužno se bavi sečenjem drva i njihovom prodajom. Deo zarade ulaže u nove mašine i koristi bio gorivo za ogrev. Sa druge strane, tu je domaćinstvo Organela u Valjevskoj Kamenici, gde nekoliko mladih inženjera poljoprivrede i drugih nauka, proizvode organska jaja, maline, kupine, džemove i druge proizvode i sve plasiraju na beogradsko tržište - kaže Julijana El Omari.

Naglašava da ono što mladi imaju jeste znanje i volja i zato su veoma potrebni poljoprivredi. To sve više uviđaju i opštine u Srbiji, koje raspisuju sopstvene konkurse, a posebne pohvale usmerene su ka Nišu. Tu su i sajmovi u našoj zemlji i regionu posvećeni proizvodima mladih poljoprivrednika, koji imaju za cilj da podignu svest kupaca da cene i više kupuju proizvode koji su stvorili baš mladi u agraru.


Koliko Ypard u Srbiji konkretno pomaže mladim poljoprivrednicima i na koji način?

- Posle dosta istraživanja i uviđanja kakav je položaj mladih poljoprivrednika u Srbiji, YPARD Srbija je u fazi sprovođenja raznih projekata i sklapanja partnerstava. Radimo na tome da podignemo svest ljudi i državnih institucija o značaju mladih u poljoprivredi i na selu, objavljivanjem raznih tekstova koji govore o položaju mladih u agraru, zagovaranjem bolje podrške za mlade. Prijatelji smo sa Divac Fondacijom, koja u saradnji sa raznim opštinama raspisuje konkurse namenjene mladim poljoprivrednicima, pa delimo informacije o potrebama mladih u poljoprivredi. Zatim, spajamo mlade proizvođače sa raznim udruženjima koja mogu da im omoguće koliko-toliko lakši pristup tržištu. Od pre dva meseca imamo i sajt Mladi u agraru, koji objavljuje tekstove o poljoprivrednoj proizvodnji, novim načinima i tehnologijama, vestima o položaju mladih poljoprivrednika tamo i ovde, pozitivne priče mladih i njihovoj proizvodnji, takođe i priče o njihovim problemima, zatim o seminarima i aktuelnim konkursima koji su namenjeni njima. Pozivamo i mlade da podele sa nama svoju priču, da se pohvale ili daju savet, ili da se požale – kako bi znali kako možemo na što bolji način da im pomognemo. Radimo na tome i dajemo sve od sebe sa resursima koje imamo da pomognemo i poboljšamo položaj mladih u poljoprivredi - zaključuje Julijana El Omari.

A. Kekić