BiH nema kapacitete za preradu staklenog otpada - Samo za uvođenje sistema u KS potrebna početna investicija od skoro 10 mil KM

U Bosni i Hercegovini u poslednjih nekoliko godina napravljeni su iskoraci u oblasti odvojenog prikupljanja otpada - doneseni su propisi, sve je više kontejnera za odvojeno prikupljanje otpada, ali i dalje postoji problem reciklaže, ali i implementacije propisa, prenosi Startbih.ba.

Dobro poznata činjenica je da u odvojenom prikupljanju otpada postoje ozbiljni potencijali za razvoj i otvaranje novih radnih mesta, ali svi zaduženi za tu oblast slažu se oko toga da su neophodni sinergijski rad kroz usvajanje jednakih propisa i sankcija, te edukacija i infrastruktura.

Kao dobar primer predsednik Udruženja za zaštitu i unapređenje okoliša, prirode i zdravlja Ekotim Rijad Tikveša u razgovoru za Fenu izdvaja Češku, zemlju koja je bila u gotovo sličnoj situaciji kao i BiH, a onda su na pravilan način unaprijedili sisteme za odvojeno prikupljanje otpada.

Razvili su oblast upravljanja otpadom do nivoa da zadovoljavaju propisane ciljeve direktivama Evropske unije te gotovo u svakom selu imaju posude i kontejnere za odvojeno sakupljanje otpada.

Vrsta otpada koja se uvek spominje kada je u pitanju odvojeno prikupljanje je staklo, i to posebno jer bi to doprinelo redukciji emisije stakleničkih gasova u atmosferu, imajući u vidu činjenicu da staklo ne podleže procesu truljenja, umesto toga stvara šljaku.

Staklo je vrlo pogodno za reciklažu, jer kao i aluminijum može biti recikliran neograničen broj puta bez da gubi na kvalitetu materijala. Reciklirano staklo i staklene boce iskorištavaju se za dobijanje novih staklenih flaša, proizvoda od fiber stakla, kućnog posuđa i mnogih drugih proizvoda.

Tikveša pojašnjava da u gradovima u BiH gde su postavljeni kontejneri za odvojeno sakupljanje otpada postoje i mesta za staklo, ali problem predstavlja činjenica da u BiH ne postoje kapaciteti za preradu stakla te se ono treba izvoziti i reciklirati u susednim zemljama.

- Poseban potencijal kod sakupljanja otpadnog stakla je u ugostiteljskim objektima. Kapaciteti za prikupljanje otpadnog stakla mogli bi se unaprediti, jer se pri reciklaži stakla štede značajne količine energije - dodao je Tikveša.

Ekonomska isplativost osiguranja kapaciteta za ponovno stavljanje stakla u upotrebu postoji, a princip ponovnog punjenja staklene ambalaže, smatra Tikveša, koji se primenjivao pre velike upotrebe plastike na tržištu, je nešto na čemu bi se trebalo raditi.

Nedavno je Svetska banka uradila studiju za Kanton Sarajevo u kojoj je tretirana i oblast recikliranja stakla, a u njoj su prikazane analize postojećeg stanja i date preporuke za razvoj sistema odvojenog prikupljanja i sortiranja reciklažnog otpada.

Odvojeno prikupljanje potrebno je prvenstveno fokusirati na glavne reciklažne frakcije kao što su papir i karton, plastika, staklo i metali. Prikupljeni materijali treba da se isporučuju na daljnju obradu u centralizovanu sortirnicu, navodi se u tom dokumentu.

Uvođenje sistema odvojenog prikupljanja će zahtevati početne investicije od oko 6.226.000 KM za kupovinu potrebnih kontejnera i vozila, a operativni troškovi novog sistema variraju između 1.435.000 i 2.145.000 KM, procenjeno je u Studiji u koju je Fena imala uvid.

Poboljšani sistem odvojenog prikupljanja i sortiranja otpada na teritoriji Kantona Sarajevo omogućio bi da približno 16.000 tona reciklažnog materijala ne završi na deponiji.

U tom dokumentu Svetske banke podseća se da se odvojeno prikupljeni otpad s područja Kantona transportuje u sortirnicu u okviru Regionalnog centra za upravljanje otpadom Smiljevići, međutim sortirnica nije opremljena za skladištenje i tretman otpadnog stakla.

- Prikupljanje, skladištenje i tretman stakla nije moguć u ovoj fazi bez dodatnih investicija u sortirnicu. Sve dok se ne uspostave kapaciteti za tretman stakla na nivou entiteta ili države potrebno je organizovati skladištenje na lokaciji deponije ili na drugoj odgovarajućoj lokaciji - kaže se u Studiji.

Odvojeno prikupljanje staklene ambalaže je komplikovano jer BiH nema kapaciteta za reciklažu tako da se materijal mora izvoziti u susedne zemlje - Hrvatsku ili Srbiju. Postojeća sortirnica u Sarajevu nije opremljena za to, a na teritoriji BiH ne postoje takvi objekti.

Zaključak iz Studije je da će odvojeno prikupljanje stakla biti komplikovano sve dok ne postoji tretman stakla, zbog činjenice da se prikupljeni materijal ne može direktno isporučiti na reciklažu usled nečistoća sadržanih u materijalu.

U cilju smanjenja troškova implementacije i zbog relativno male veličine tržišta u FBiH, jedno od očiglednih rešenja je centralizovani tretman otpadnog stakla prikupljen na nivou entiteta ili države.

Količina odvojeno prikupljenog stakla u Sarajevu se procenjuje u rasponu između 5.000 i 6.500 tona. Količina nečistoća će biti u rasponu od 10 do 40%, zavisno o odabranom sistemu odvojenog prikupljanja.

- Tehnička obrada male količine stakla ne može biti ekonomski opravdana, tako da izgradnja specijalizovanog postrojenja za sortiranje i obradu nije opravdana čak ni za veliki grad kao što je Sarajevo - pokazala je Studija.

Predsednik Udruženja Ekotim Rijad Tikveša tvrdi da su milioni maraka utrošeni u oblast upravljanja otpadom, ali rezultati još nisu zadovoljavajući iako u toj oblasti postoji ekonomski potencijal za razvoj i otvaranje novih radnih mesta.

- Umesto toga u BiH ima između 1.200 i 1.600 divljih deponija smeća, što je pojam koji je nepoznat u Evropskoj uniji, a one ugrožavaju zdravlje građana u BiH - dodao je.

Sve više se govori o problemu otpada i građani ga postaju sve svesniji, ali vrlo je važno razumeti da se otpad može uspešno reciklirati samo ako je iskoristivi otpad (plastika, metal, papir) odvojeno sakupljen i nije zaprljan ostacima hrane, masnoćama i tzv. mokrom frakcijom.

Priprema kontejnera za reciklažu stakla je veoma jednostavna. Prvo se uklone poklopci i čepovi, a zatim se staklo ispire u kontejnerima sa vodom. Pri ovom procesu, važno je da se staklo sortira po boji.

Većina stakla za reciklažu već bude izmešana po bojama u kantama za odlaganje stakla, a neke vrste stakla kao što su sijalice, keramika, ogledala te staklo s prozora, ne mogu biti reciklirani na isti način kao staklena ambalaža, preneo je Startbih.ba.