Izvor: Dnevnik | Utorak, 12.03.2019.| 11:30
Izdvojite članak Odštampajte vest

Srbija na udaru klimatskih promena - Potrebno 15 mlrd EUR za zaštitu

Ilustracija
Ilustracija (Foto: Fotosr52/shutterstock.com)
Srbija će narednih godina biti jedan od najugrožnijih regiona u svetu po pitanju klimatskih promena, izjavio je ministar zaštite životne sredine Goran Trivan.

Kako je dodao, klimatske promene nisu bajka i priča i posledice su tu i vidljive su.

- Poplave i oluje prave velike štete, utiču na gubitak privrednih kapaciteta a mere se milijardama evra - kazao je Trivan.

Ministar je dodao da klimatske promene dramatično utiču na naše živote i privredu, a posebno pogađaju sektor poljoprivede, energetike i proizvodnju hrane.

- Takođe, usled klimatskih promena možemo imati probleme s velikim brojem klimatskih izbeglica koje će se narednih godina pojaviti u Evropi - dodao je Trivan.

Ministar je važnim ocenio gašenje individualnih ložišta koja značajno utiču na zagađenje vazduha. Ukazao je i na to da su termoelektrane najveći zagađivači.

Trivan je dodao da će Srbija morati da uloži blizu 15 mlrd EUR u oblast zaštite životne sredine, a na dobrom je putu da do kraja godine bude usvojena pregovaračka pozicija za poglavlje 27 u dogovoru s Evropskom komisijom.

On je rekao da je EK veoma dobrim ocenila oba nacrta pregovaračke pozicije. Poglavlje 27 je, kako kaže bez sumnje jedno od najobimnijih, najkomlikovanijih i najskupljih.

Trivan ističe da je Srbija dobila 19 mogućih prelaznih perioda, što nijedna zemlja do sada nije uspela, "i to pokazuje da smo na najboljem mogućem putu".

Prioritet u narednom periodu biće, kako je kazao, izrada projektno-tehničke dokumentacije jer se nijedan projekat ne može raditi bez toga.

Najavio je i da će uskoro biti otvoren konkurs za dodelu 450 miliona dinara opštinama za izradu projektno-tehničke dokumentacije. Pri kraju su i pregovori o kreditu od 200 mil EUR za iste namene, kao i još neke projekti.

Srbija bi u preradu otpadnih voda u narednom periodu trebalo da uloži 5 mlrd EUR, a u preradu čvrstog komunalnog otpada od 1,5 do 2 mlrd EUR. Kako kaže, postoje veliki potencijali u tom sektoru te postoji potreba za učešćem privatnog sektora, kao i javno-privatnim partnerstvima.

On je rekao da problem predstavlja i to što veliki broj stručnjaka iz te oblasti prelazi u privatni sektor.


Struja iz fotosinteze

Startap preduzeća u Velikoj Britaniji koja se bave solarnim panelima i razvojem baterija uštedeli su tamošnjim domaćinstvima 540 miliona funti i to je jedno od svetskih iskustava koje se može delom preneti i u Srbiju da bi se smanjilo zagađenje i uštedela energija u našoj zemlji.

Podaci koji se tiču poslovanja preduzeća u EU govore da čelni ljudi tamošnjih kompanija ulažu u proseku 3,5% svog profita u razvoj sopstvene digitalizacije, dok su ulaganja kompanija u sopstvenu digitalizaciju u našoj zemlji pet puta manja.

Jedan od svetlih primera na koji način bi se mogla štedeti energija je i istraživanje koje je u toku, a koje sprovode studenti u Sarajevu, koji pokušavaju da iz procesa fotosinteze biljaka dobiju električnu energiju.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.