EPS značajno koči rast srpske privrede, kaže predsednik Fiskalnog saveta - Upozorenje iz Svetske banke da nedovoljno investiramo

Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović izjavio je danas na Kopaonik biznis forumu da je moguće da će privredni rast, prema oceni tog tela, u ovoj godini biti ispod predviđenih 3,5%.

Petrović je, u izjavi za Tanjug, naveo da se u pogledu privrednog rasta dogodilo usporavanje na kraju 2018. godine, što se prenosi i na prva dva meseca ove godine.

- Moguće je da Srbija neće ostvariti planirani rast od 3,5%, već da će taj rast biti možda nešto ispod toga. Glavni razlog usporavanja na kraju prošle godine je pad u energetskom sektoru, odnosno problemi sa EPS-om - kaže on.

Kako precizira, desio se značajan pad u proizvodnji uglja i struje.

- Ako se to ne otkloni, umesto planiranih 3,5% privredni rast može da bude lako ispod toga - rekao je Petrović.

On je, na panelu na temu "Nedostatak kapitala i fiskalni prostor za rast", napomenuo da je uočeno da je u poslednjem kvartalu 2018. došlo do naglog usporavanja privredne ekspanzije na 3,1%, koja je pre toga iznosila više od 4%.

- Ako se isključi efekat poljoprivrede u tom kvartalu, onda stvarni rast pada na 2,2% - naveo je, dodajući da takvo usporavanje rasta u zemljama centralne i istočne Evrope nije zabeleženo, tako da su razlozi unutrašnje prirode.

Prema njegovim rečima, proizvodnja struje je pala za 7%, a proizvodnja uglja za 12%, što je oborilo rast u drugoj polovini 2018. za 0,5%, a za celu godinu 0,25 %.

- Prva ocena je da je EPS počeo značajno da koči rast privrede Srbije - rekao je Petrović i poručio da treba reformisati EPS.

On kaže da bi EPS, kada bi bio reformisan, mogao da poveća investicije za 200 mil EUR, ili za 0,5% BDP-a.

- Umesto toga, EPS već godinama investira ispod nivoa amortizacije i zato je moja preporuka da se vlada više angažuje na reformi tog preduzeća, jer bi to povećalo rast - kaže Petrović.

Smatra, takođe, da "na naplatu dolazi loša budžetska politika u pogledu javnih investicija u infrastrukturu, životnu sredinu, obrazovanje i zdravstvo", pošto su te investicije, kako kaže, ostale iste kao u 2018, a pare su umesto u te sektore otišle u opremanje vojske i policije.

- Naravno da to treba da radite, ali morate da znate koje su posledice toga - rekao je Petrović, i dodao da nedostatak pomenutih investicija tačno parira usporavanju privrednog rasta.

Predsednik Fiskalnog saveta je kazao da je Srbiji neophodan rast od 5% godišnje da bi sustigla razvijene evropske zemlje, a da bi u tome uspela potrebno je da smanji korupciju, unapredi vladavinu prava, poveća javne i privatne domaće investicije i poboljša sistem obrazovanja.

Prema njegovim rečima, "nerazvijene zemlje treba da rastu brže od razvijenih, jer mogu da usvajaju njihove tekovine, znanje i tehnologije".

- Lakše je učiti od drugih nove tehnologije i znanje, nego što razvijenije zemlje mogu da razviju inovacije - poručio je Petrović, dodajući da je zato prirodno da jedna Nemačka ili Holandija imaju rast od 1,5%, a zemlje istočne Evrope oko 4,5%.


Ndgva: Srbija bi morala brže

Rast koji je Srbija ostvarila u protekloj godini je impresivan, ali je zasnovan na niskoj osnovici i Srbija bi morala brže i više da raste, izjavio je danas šef Kancelarije Svetske banke u Srbiji Stiven Ndgva, na Panelu "Oskudica kapitala i fiskalni prostor za rast" na Kopaonik biznis forumu.

On je rekao da u odnosu na projektovani rast Srbija može bolje i da ima sve potencijale i mogućnosti da izvozi i na veća tržišta. Dodao je da bi i investicije trebalo da budu energičnije, kako u privatnom tako i u javnom sektoru: prosečne godišnje investicije iznose 20%, a trebalo bi da budu najmanje 30%.

- Srbija se u prethodnih 30 godina slabije razvijala nego zemlje centralne i istočne Evrope i zato bi trebalo da više raste kako bi uhvatila korak sa drugim zemljama, a trebaju nam brže i energičnije investicije u javnom i privatnom sektoru - rekao je Ndgva.

Kako je kazao Ndgva, ima dosta investicija kako u železnicu tako i u putnu infrastrukturu, ali je potrebna brža realizacija. On je rekao da bi trebalo da se otvaraju radna mesta koja nose i veće plate što do sada nije bio slučaj, kao i da su potrebna radna mesta koja su na višem tehnološkom nivou i sa obrazovanom radnom snagom.

Srbiji je potrebna nova Strategija rasta, dodao je šef Kancelarije Svetske banke u Srbiji i najavio da će sutra predstaviti ekonomski memorandum sa Vladom Srbije, a koji je u stvari nova agenda rasta koju ta finansijska institucija predlaže.


Sosa: Rešiti problem javnih preduzeća i prekinuti političko zapošljavanje

Stalni predstavnik MMF za Srbiju i Makedoniju Sebastijan Sosa izjavio je danas da je vreme da se u našoj zemlji reši problem javnih preduzeća i status v.d. direktora u njima, te da je važno da se praksa zapošljavanja po političkoj pripadnosti prekine.

Sosa je na panelu "Kako reagovati na pukotine u sistemu i eksterne potrese", u okviru Kopaonik biznis foruma, rekao da su ovo preduslovi da se oslobode značajni kapaciteti koji postoje u javnim preduzećima, ali i da se profesionalizuje kadar koji upravlja njima.

On je dodao da je globalni rast svetske privrede u narednom periodu pod znakom pitanja, a što bi, smatra, sve moglo da ima uticaja i na Srbiju. Zato, kaže, treba raditi preventivno, rešavati probleme koji godinama postoje.
Jedan od problema sa kojima se Srbija suočava je i problem demografije, odnosno, odliv ljudi iz Srbije, naveo je Sosa. Prema njegovimm rečima, potencijal za ublažavanje posledica slabijeg ekonomskog rasta u svetu mora se pronaći u mladim ljudima u koje treba ulagati i zadržati ih u zemlji.

Fiskalni savet Republike Srbije

Svetska Banka-WB Beograd

The World Bank USA

IMF Washington D.C.

Međunarodni monetarni fond - MMF Beograd

Akcionarsko društvo Elektroprivreda Srbije Beograd

Pavle Petrović

Kopaonik biznis forum

Kopaonik Business Forum

Stiven Ndgva

WB

MMF

Sebastijan Sosa

privredni rast u Srbiji

investicije u Srbiji

EPS

investicije EPS

reforma EPSa

transformacija EPSa

reforma javnih preduzeća

vd status direktora

političko zapošljavanje